ZAKONI U PROCEDURI

Zabrana (državnim poveriocima) da traže određivanje ili sprovođenje prinudnog izvršenja - protiv subjekta privatizacije u restrukturiranju, produženje roka važenja postojećih vozačkih dozvola, važne izmene procesnih zakona (u cilju povećanja efikasnosti postupanja i rešavanja u sudskim postupcima, kao i ostvarivanje prava stranaka na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku) – samo su neke od predloženih novina, o kojima raspravlja Narodna skupština Republike Srbije, na Prvoj sednici Drugog redovnog zasedanja – 10. maja 2014. godine.

Predložene su izmene i dopune sledećih zakona:

•  Zakon o privatizaciji

Izmena člana 20ž (čiji je stav 1. - odlukom Ustavnog suda, broj Iuz-95/2013, proglašen kao neustavan)

Razlozi Predloga izmena (iz Obrazloženja predlagača) su sledeći:

Odredbom člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji („Sl. glasnik RS” br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07, 30/10, 93/12 i 119/12) određeno je da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, a najkasnije do 30. juna 2014. godine, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja.

Odlukom Ustavnog suda broj: Iuz-95/2013 godine od 14. novembra 2013. Godine - utvrđeno je da odredba člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji, nije u saglasnosti sa Ustavom, imajući u vidu najpre da je imaocima potraživanja prema subjektima privatizacije u restrukturiranju nesumnjivo ograničeno pravo na imovinu, u smislu odredaba člana 58. Ustava Republike Srbije. Navedenim produženjem roka, postupak restrukturiranja je od „mere ograničenog trajanja” sa Zakonom jasno određenim ciljevima, pretvoren u kontinuiranu dugotrajnu meru koja niti je dovodila do privatizacije preduzeća, niti je omogućavala njihovu likvidaciju.

Članom 3. Predloženog Zakona o izmeni Zakona – propisano je STUPANJE na snagu – NAREDNOG DANA od dana objavljivanja (videti deo VI - Obrazloženja razloga)

Videti: Predlog Zakona o izmeni Zakona (sa Obrazloženjem) - od 6. maja 2014. godine

• Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima

Izmena člana 351. stav 4. Zakona

Razlozi Predloga izmena (iz Obrazloženja predlagača) su sledeći:

Članom 351. stav 4. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Sl. glasnik RS”, br. 41/09, 53/10, 101/11 i 32/13), propisano da - postojeće vozačke dozvole važe do isteka roka važenja naznačenog u vozačkoj dozvoli, a najkasnije do pet godina od stupanja na snagu ovog zakona.

Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima - stupio je na snagu 10. juna 2009. godine, što znači da stare vozačke dozvole važe do - 10. juna 2014. godine.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, 3.385.624 vozača poseduje staru vozačku dozvolu. Od 4. januara 2011. godine kada su počele da se izdaju nove vozačke dozvole izdato je 2.155 611 vozačkih dozvola (u taj broj ulaze i novi vozači kojima je dozvola izdata prvi put).

Kako bi se svim građanima omogućila blagovremena zamena starih vozačkih dozvola, predložena je izmena člana 351. stav 4. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, čime je rok za zamenu vozačkih dozvola produžen za još tri godine, odnosno do 10. juna 2017. godine.

Videti: Predlog Zakona o izmeni Zakona (sa Obrazloženjem) - od 1. maja 2014. godine

- ZAKONI u oblasti pravosuđa, i to:

a) U krivičnoj materiji

• Zakonik o krivičnom postupku

Izmena više članova Zakona

Razlozi Predloga izmena (iz Obrazloženja predlagača) su sledeći:

Novi Zakonik o krivičnom postupku, za razliku od zakonika iz 2001. godine, ne sadrži meru zabrane posećivanja određenih mesta, u okviru mera koje se mogu primeniti prema okrivljenom u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka. Ovakva mera je neophodna, posebno kod lica koja su okrivljena da su učinila krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu, iz člana 344a Krivičnog zakonika. Uvođenjem ovakve mere - sprečava se da okrivljeni ponovi krivično delo, ukoliko za to postoji opasnost. Imajući u vidu da nasilničko ponašanje na sportskim priredbama uglavnom čini određeni krug istih lica, kao i da ta lica često ponavljaju isto krivično delo, predloženom merom daje se mogućnost da sud takvim licima zabrani prisustvo na određenim mestima (sportskim objektima) za vreme trajanja krivičnog postupka koji se protiv takvih lica vodi za to krivično delo.

Pored toga, Zakonom se uređuje raspodela sredstava koja su pribavljena od okrivljenog prilikom primene instituta odlaganja krivičnog gonjenja, a takođe se omogućava da se -sporazum o priznanju krivice - zaključi do završetka glavnog pretresa.

Videti: Predlog Zakona o izmeni Zakona (sa Obrazloženjem) - od 8. maja 2014. godine

Dva - Kompletno nova zakona (posebni zakoni o izvršenju sankcija)

• Zakon o izvršenju krivičnih sankcija
• Zakon o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera

Razlozi donošenja novih zakona (iz Obrazloženja predlagača) su sledeći:

Narodna skupština Republike Srbije donela je 29. septembra 2005. godine Zakon o izvršenju krivičnih sankcija („Sl. glasnik RS”, broj 85/05), koji je stupio na snagu 1. januara 2006. godine. Zakonima o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija iz 2009. i 2011. godine („Sl. glasnik RS“, br. 72/09 i 31/11) izvršeno je usklađivanje teksta ovog zakona sa novim Ustavom Republike Srbije i evropskim pravnim standardima iz oblasti izvršenja krivičnih sankcija.

Iako je pravni okvir izvršenja krivičnih sankcija u velikoj meri usaglašen sa evropskim standardima, u međuvremenu je došlo do potrebe za uvođenjem novog instituta – sudije za izvršenje krivičnih sankcija (u daljem tekstu: sudija za izvršenje). Sudska zaštita osuđenim licima je trenutno važećim odredbama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija obezbeđena pokretanjem upravnog spora, a propisivanjem posebnog sudije za izvršenje uspostaviće se delotvornija zaštita, s obzirom da je reč o specijalizovanim sudijama pri višim sudovima. Sistem sudskog nadzora nad izvršenjem krivičnih sankcija postoji u većem broju evropskih zemalja i prilagođen je potrebama njihovih kaznenih sistema. Ono što je zajedničko za sve kontinentalne sisteme sudskog nadzora nad izvršenjem krivičnih sankcija je nadležnost za odlučivanje o zaštiti prava lica lišenih slobode. Propisivanje novog instituta – sudije za izvršenje, zahteva i novi zakonski okvir, kojim se određuje uloga, nadležnost, organizacija i procesni okvir za postupanje. Uspostavljanjem nove vrste sudske zaštite - obezbeđuje se efikasan mehanizam kontrole nad poštovanjem prava lica lišenih slobode i potpuno usklađivanje ove materije sa evropskim standardima.

Još jedan razlog za donošenje novog Zakona o izvršenju krivičnih sankcija je i - odvajanje odredbi koje regulišu izvršenje alternativnih sankcija i mera - u poseban zakon. Donošenjem Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, čije je usvajanje predloženo istovremeno sa Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija, posebno će se regulisati ova oblast (na celoviti način), zbog značaja izvršenja alternativnih sankcija i u cilju usklađivanja sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti.

Čl. 284. odnosno 65. Predloženih zakona – propisano je STUPANJE na snagu – osmog dana od dana objavljivanja, a POČETAK PRIMENE - po isteku tri meseca od dana stupanja na snagu.

Videti predloge Zakona, sa Obrazloženjima - od 8. maja 2014. g

• Predlog Zakona o izvršenju krivičnih sankcija
• Obrazloženje uz Predlog Zakona o izvršenju krivičnih sankcija
• Predlog Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera
• Obrazloženje uz Predlog Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera

b) U građanskoj materiji

• Zakon o parničnom postupku

Izmena više članova Zakona

Razlozi Predloga izmena (iz Obrazloženja predlagača) su sledeći:

Zakon o parničnom postupku je ključni procesni zakon za ostvarivanje i zaštitu subjektivnih prava i zbog toga ima ogroman značaj. Razvoj društva i veći obim zaštićenih dobara utiče na raznovrsnost predmeta, a pravni promet zahteva vrlo brzo procesuiranje predmeta. Svako odugovlačenje postupka nanosi jednaku štetu i onima koji na kraju uspeju u parnici.

Razlozi za donošenje Zakona sadržani su u potrebi da parnična procedura bude rezultat usklađivanja potreba i mogućnosti, ali i da se uvaži tradicija u proceduri, da se otklone nedoumice u primeni i izvrše terminološka i pravno - tehnička poboljšanja teksta, uvažavajući mišljenje stručne i opšte javnosti.

Videti:

• Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (od 8. maja 2014. godine)
• OBRAZLOŽENJE uz Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (od 8. maja 2014. godine)

• Zakon o vanparničnom postupku

Izmena više članova Zakona

Razlozi Predloga izmena (iz Obrazloženja predlagača) su sledeći:

Za ovaj zakon su predložene najobimnije izmene ove grupe (predloženi Zakon o izmenama i dopunama ima 60 članova).

Važeći Zakon o vanparničnom postupku („Sl. glasnik SRS”, br. 25/82 i 48/88 i „Sl. glasnik RS”, br. 46/95, 18/05, 85/12 i 45/13) donet je, na osnovama Ustava SFRJ iz 1974. godine, kao republički zakon 1982. godine, a u primeni je od 1. januara 1983. godine, u vreme jednog društvenopolitičkog i ekonomskog sistema koji je davno napušten i koji je pretrpeo korenite izmene posle raspada jugoslovenske federacije i nekadašnje državne zajednice. Iz tog razloga bilo je više nego potrebno da se i ovaj procesni zakon, definitivno usaglasi sa važećim Ustavom Republike Srbije.

Pošto pravila građanskih sudskih postupaka imaju instrumentalan karakter i služe zaštiti materijalnopravnog poretka, pojedina predložena normativna rešenja bila su posledica nastojanja da se u ovom času - Zakon o vanparničnom postupku uskladi sa pojedinim rešenjima iz niza važećih zakona kao što su npr. Porodični zakon, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o parničnom postupku itd, kao i da se pritom povede računa i o terminološkoj usklađenosti Zakona o vanparničnom postupku sa ovim zakonima, ali i sa ratifikovanim konvencijama.

Članom 60. Predloženog Zakona o izmenama i dopunama Zakona – propisano je STUPANJE na snagu – osmog dana od dana objavljivanja, OSIM nekih odredbi (koje se odnose na ovlašćenja u vezi sa radom JAVNOG BELEŽNIKA – pa one stupaju na snagu - danom početka primene Zakona o javnom beležništvu - „Sl. glasnik RS”, br. 31/11, 85/12 i 19/13)

Videti:

• Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku (od 8. maja 2014. godine)
• OBRAZLOŽENJE uz Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku (od 8. maja 2014. godine)

• Zakon o izvršenju i obezbeđenju

Izmene čl. 4, 184. i 312. Zakona

Razlozi Predloga izmena (iz Obrazloženja predlagača) su sledeći:

Imajući u vidu, da se prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju - izvršitelji imenuju prema području osnovnog i privrednog suda, što je odgovaralo mreži osnovnih sudova predviđenoj u ranije važećem Zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, bilo je neophodno uskladiti ovaj zakon sa novim Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.

Ovim izmenama Zakona - predviđa se da se izvršitelji imenuju za područje višeg suda, umesto za područje osnovnog suda, iz razloga što je takvo rešenje celishodnije (budući da je teritorijalna organizacija viših sudova ustaljena i da se nije menjala u većem obimu dugi niz godina).

Takođe, rešava se i situacija koja je nastala posle početka primene novog Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, a koja se odnosi na područja osnovnih sudova za koje su već imenovani izvršitelji u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, budući da su ta područja značajno izmenjena zbog povećanja broja osnovnih sudova (sa 34 na 66).

Videti: Predlog Zakona o izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju (sa Obrazloženjem) od 8. maja 2014. godine

Kompletno nov zakon (početak primene predviđen za – 1. januar 2015.)

• Zakon o posredovanju u rešavanju sporova

Donošenje novog Zakona o posredovanju u rešavanju sporova (u daljem tekstu: Zakon) nametnuto je potrebom za poboljšanjem i unapređivanjem postojećeg normativnog okvira posredovanja u rešavanju sporova (u daljem tekstu: posredovanje), koji je utvrđen važećim Zakon o posredovanju - medijaciji („Sl. glasnik RS”, broj 18/05), kako bi se pospešila primena posredovanja u spornim odnosima u kojima strane mogu da raspolažu svojim zahtevima i posredno ostvarili pozitivni efekti u funkcionisanju pravosudnog sistema u Srbiji.

Članom 51. Predloženog zakona – propisano je STUPANJE na snagu – osmog dana od dana objavljivanja, a POČETAK PRIMENE - od 1. januara 2015. godine (osim odredaba čl. 6. do 8. i člana 33. stav 5. - koje se primenjuju od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji).

Videti:

• Predlog Zakona o posredovanju u rešavanju sporova (od 8. maja 2014. godine)
• OBRAZLOŽENJE uz Predlog Zakona o posredovanju u rešavanju sporova (od 8. maja 2014. godine)

- Drugi ZAKONI:

• Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina

Izmena više članova Zakona (izuzetno obimne izmene – Zakon o izmenama i dopunama ima 68 članova)

Razlozi Predloga izmena (iz Obrazloženja predlagača) su sledeći:

Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina donesen je 2009. godine. Njime se uređuje široka i raznorodna materija. Počev od izbora za nacionalne savete, preko mandata nacionalnih saveta i njegovih organa, nadležnosti nacionalnih saveta, vođenja posebnih biračkih spiskova nacionalnih manjina itd.

Dosadašnja primena zakona i njegova analiza ukazali su na niz problema, razlog zbog koga se on menja i dopunjava. Svrha Predloga zakona jeste da - dosledno i sasvim jasno sprovede koncepciju nacionalnih saveta, kao instrumenta kulturne autonomije nacionalnih manjina. Potom, da precizno uredi pojmove od kojih zavisi rad nacionalnih saveta i uvede pravnu sigurnost, kao što su konstituisanje nacionalnog saveta, mandatni period nacionalnog saveta, ovlašćenja nacionalnog saveta u rasponu od isteka mandatnog perioda do konstituisanja novog saziva nacionalnog saveta, kako se održavaju redovni, a kada i kako vanredni izbori itd. Isto važi i za mandat članova nacionalnog saveta. Potom, uvodi se potpuna upravno-sudska pravna zaštita protiv svih akata koje ministarstvo donese u primeni Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina (u važećem zakonu to se uglavnom retko čini), vrhovni organ za sprovođenje neposrednih izbora za nacionalni savet postaje Republička izborna komisija, a za sprovođenje izbora putem elektorske skupštine – odbor od tri člana koje imenuje Republička izborna komisija. Republička izborna komisija preuzela je ovlašćenja koja po važećem zakonu ima ministarstvo, odnosno elektorska skupština, čime bi trebalo da se doslednije i bolje nego sada garantuje zakonitost i pravilnost izbora. Dalje, jasno se razgraničavaju slučajevi u kojima se članovi nacionalnog saveta biraju neposredno, od slučajeva kada se biraju na elektorskoj skupštini.

Videti:

• Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina (od 6. maja 2014. godine)
• OBRAZLOŽENJE uz Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina (od 6. maja 2014. godine)

Kompletno nov zakon (početak primene predviđen za – 1. januar 2015.)

• Zakon o pravobranilaštvu

Pravobranilačka funkcija, na svim nivoima vlasti u Republici Srbiji, uređena je Zakonom o javnom pravobranilaštvu („Sl. glasnik RS”, broj 43/91).

Važeći zakon nije odredio pojam pravobranilaštva i pravobranioca, niti je utvrdio osnovna načela na kojima bi trebalo da se zasniva rad pravobranilaštva, kao organa koji obavlja poslove pravne zaštite imovinskih prava i interesa Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave - načelo samostalnosti i načelo zaštite poverljivih podataka. S tim u vezi, nije jasno ni na koji način treba izvršiti organizaciju i uređenje pravobranilaštva, jer sam zakon ne sadrži preciznije odredbe o ovome. Zakonom je i sam naziv pravobranilaštva neadekvatno određen, a uočen je i niz drugih problema u primeni, te je u skladu sa dobrom uporednom praksom i duhom vremena – zaključeno da je nužno donošenje novog zakona u ovoj oblasti. Osnovni cilj (koji se donošenjem ovog zakona postiže) je stvaranje uslova za najkvalitetniju zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, a njime bi se na jedinstven način i trajno rešilo pitanje načina ostvarivanja pravobranilačke funkcije.

Videti:

• Predlog Zakona o pravobranilaštvu (od 8. maja 2014. godine)
• OBRAZLOŽENJE uz Predlog Zakona o pravobranilaštvu (od 8. maja 2014. godine)

LJ.M.V.

Objavljeno: 12.05.2014.

Da li imate komentar?

• Obavezna polja su označena zvezdicom *.

Naslov:
Vaš komentar: *

Ime:
Email:

Molimo vas da upišete sigurnosni kod sa slike:
 

Boris Arifi
Ukupno: 2

Predlog dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja
Komentar #2 objavljen : Tue November 15, 2016, 19:37:34

---

Ne razumem i nije mi jasno zašto se i pored dosadašnjih gorkih iskustava u primeni zakona o bezbednosti saobraćaja, koji nije doneo nikakve pozitivne promene u bezbednosti saobraćaja, niti većoj bezbednosti učesnika u saobraćaju. Mišljenja sam da bi se moralo primeniti pravilo socijalne karte kod izricanja kazne za saobraćajni prekršaj i viosina kazne bi bila određivana prema primanju pojedinca i njegovom imovnom stanju. Ovako kazne plaća sirotinja a bogatiji daju mito i sve prolazi.

Мирослав Kривокућа
Ukupno: 2

Похвала
Komentar #1 objavljen : Tue June 03, 2014, 13:13:53

---

Било је крајње време да се донесе нови закон који ће уредити материју посредовања на одговарајући начин. Веома важно је то што нови Закон другачије одређује праву природу споразума који је постигнут пред посредником, односно што такав споразум има снагу извршне исправе, уз испуњење одређених услова. Међутим,није баш најјасније како ће се "популарисати" примена посредовања у пракси, нарочито у малим срединама, слепим и глувим за све новине и промене.

Pogledajte kompletan spisak >>