USTAVNI SUD PRESUDIO - ZAKONODAVAC SPROVEO, konkretnije REDOSLED NA IZBORNOJ LISTI - OBAVEZA PRILIKOM DODELE MANDATA

Svi dobijeni mandati (sa izborne liste) – dodeljuju se kandidatima po redosledu na izbornoj listi, počev od prvog kandidata sa liste.

U "Sl. glasniku RS", br. 28/2011, od 26. aprila 2011. godine - objavljena je Odluka Ustavnog suda - IUp broj 42/2008, kojom se (između ostalog) utvrđuje da odredbe člana 84. Zakon o izboru narodnih poslanika ("Sl. glasnik RS", br. 35/2000, 69/02, 57/03, 72/03, 18/04, 85/05 i 101/05 – u daljem tekstu: Zakon) – NISU u saglasnosti sa USTAVOM i da (na osnovu člana 168. stav 3. Ustava) prestaju da važe danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku Republike Srbije" (26. april 2011. godine).

Odredbe člana 84. su propisivale sledeće:

“Podnosilac izborne liste će, najkasnije u roku od deset dana od dana objavljivanja ukupnih rezultata izbora, dostaviti Republičkoj izbornoj komisiji podatke o tome kojim kandidatima sa izborne liste se dodeljuju dobijeni poslanički mandati, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Ako podnosilac izborne liste ne dostavi podatke, Republička izborna komisija će ga pismeno obavestiti da je dužan da to učini u naknadnom roku od pet dana, uz upozorenje na posledice nepostupanja.

Ako podnosilac izborne liste ne dostavi podatke ni u naknadno ostavljenom roku, Republička izborna komisija će posebnim rešenjem sve dobijene mandate sa te izborne liste dodeliti kandidatima sa liste prema njihovom redosledu na listi. Protiv ovog rešenja nije dozvoljen prigovor, niti žalba. “

Iz gornjih odredbi je očito - da pojedinačne poslaničke mandate koje je na izborima dobila jedna izborna lista - dodeljuju političke stranke, nezavisno od redosleda kandidata na toj listi.

Ustavni sud ocenjuje da se ovakvim načinom dobijanja pojedinačnog poslaničkog mandata krši ustavni princip suverenosti građana i princip neposrednih izbora.

Videti Odluku Ustavnog suda - IUp broj 42/2008 (u celosti), a mi bi ovde dodali još neke delove, iz obrazloženja Ustavnog suda:

„Naime, nema nikakve sumnje da način dodeljivanja pojedinačnih poslaničkih mandata, utvrđen odredbama člana 84. Zakona o izboru narodnih poslanika - u suštini predstavlja neku vrstu delegatskih, odnosno posrednih izbora.

Činom glasanja - građani jedino potvrđuju stranačku izbornu listu, tako što se opredeljuju za izbor jedne stranačke delegacije za narodno predstavništvo, a iz reda ove stranačke delegacije, koja će neizbežno uvek imati veći broj kandidata za narodnog poslanika od broja dobijenih predstavničkih mandata, rukovodeći organi političke stranke samostalno i konačno vrše izbor predstavnika. 

Ocenjujući osporene odredbe Zakona u kontekstu navedenih ustavnih normi o izborima i sastavu centralne predstavničke institucije, Narodne skupštine, Ustavni sud je zaključio da se ovo pitanje nikako ne može smatrati pitanjem političke celishodnosti koje bi kao takvo vodilo neograničenoj slobodi zakonodavca u uređivanju načina dobijanja pojedinačnog poslaničkog mandata. Ustavni sud smatra da se iz opšteg prava građana da kandiduju i neposredno biraju poslanike, pa i u sistemu zatvorenih izbornih lista, kao i iz minimalnih demokratskih zahteva koji su neophodni za postojanje doista slobodnih i neposrednih izbora, može izvesti pravo određenog broja birača da podrži izbornu listu, ali i pravilo da se pri dodeljivanju pojedinačnih predstavničkih mandata poštuje redosled poimenično navedenih kandidata u izbornom predlogu, odnosno da se mandati dodeljuju prema rangu koji kandidati zauzimaju na izbornoj listi. Time što nije u obavezi da poštuje redosled kandidata na izbornoj listi, politička stranka suštinski vrši izbor narodnih poslanika, "gospodareći" poslaničkim mandatima koji su pripali toj listi. Na ovaj način, po oceni Ustavnog suda, ne samo da se ruši sam princip neposrednih izbora, već se obesmišljava ideja reprezentacije naroda, odnosno građana. Ako je jedini cilj izbora da se utvrdi izborna snaga političkih partija, onda je potpuno nepotrebno da se na njihovim izbornim listama nalaze imena kandidata za narodne poslanike. Kada se u glasanju birača vidi jedino postupak utvrđivanja numeričke snage političkih partija, onda je najjednostavnije da partije same, nakon sprovedenog glasanja, izvrše izbor svojih predstavnika. U ovome se, međutim, nipošto ne može videti objektivno značenje izbora uopšte, kao i ustavnog principa neposrednih izbora. Neposredni izbori sa srazmernom raspodelom predstavničkih mandata nemaju samo za cilj opredeljivanje birača za određeni politički program ili njihovo okupljanje oko jedne političke ideje. Kada svojim potpisom prihvate jednu izbornu listu, birači u isto vreme daju podršku, svoj glas, za personalni sastav te liste, od koga očekuju da će u Narodnoj skupštini dosledno sprovoditi politički program iza koga stoji. Ni za Ustavni sud ne postoji sumnja da je personalizovanost izbora daleko slabije izražena u proporcionalnom izbornom modelu sa zatvorenim listama, nego što je to slučaj kod većinskih, odnosno jednomandatnih izbora, ali se i u njemu neophodnost personalnosti izbora, bar u najmanjoj meri, ipak može i mora održati. Ako bi se prihvatilo rešenje po kome političke stranke nisu vezane redosledom navođenja imena kandidata na izbornoj listi, onda bi se personalizovanost izbora potpuno obesmislila. 

Ovom prilikom, Ustavni sud podseća da je - dobijanje pojedinačnih mandata po redosledu na izbornoj listi, bilo - demokratsko dostignuće Ustava Kraljevine Srbije od 1888. godine. Naime, ovaj ustav je predviđao kombinaciju srazmernih i većinskih izbora, tako da je za prvi slučaj, tj. srazmerne izbore odredbama člana 93. stav 3. ustanovio pravilo da će se poslanički mandat, odnosno, "količnik pridavati najpre kandidatu na čelu liste, pa za tim ostalim kandidatima u redu u kojem su naznačeni, dok se ne iscrpe broj njezinih glasova".  

Pored toga, imajući u vidu princip homogenosti izbora, odnosno u osnovi jednako značenje najvažnijih pravila za parlamentarne i lokalne izbore, Ustavni sud upućuje i na stanovište koje je o istom ustavnopravnom pitanju već zauzeo u Odluci IUz-52/2008. Tom prilikom je jasno zauzet stav da "...poštovanje ustavnog principa slobodnih i neposrednih izbora u sistemu srazmernog predstavništva i zatvorenih izbornih listi podrazumeva da redosled kandidata na listi obavezuje predlagača pri raspodeli dobijenih odborničkih mandata i da se mandati dodeljuju kandidatima po redosledu po kome su njihova imena navedena na listi", kao i da se "... sadržina prava kandidovanja ne iscrpljuje u pravu predlagača da slobodno imenuje kandidate za odbornike, odnosno da samostalno odredi koje kandidate će predložiti i njihov redosled na listi, ali se političkoj stranci i drugim predlagačima izbornih lista ne može, prema mišljenju Ustavnog suda, dati ovlašćenje da bira, odnosno da nakon sprovedenih izbora i izražene volje birača odlučuje o tome ko će biti odbornik...".

Na ovaj način, tj. osporenim zakonskim rešenjem, po oceni Ustavnog suda, zakonodavac je omogućio političkim strankama da pređu Ustavom povučenu granicu slobodnog političkog delovanja, odnosno da prekorače Ustavom priznatu ulogu političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje građana, koja je garantovana odredbama člana 5. stav 1. Ustava. Prelazeći ovu granicu, po shvatanju Ustavnog suda, političke stranke ulaze u Ustavom zabranjeni prostor neposrednog vršenja vlasti i potpuno potčinjavaju sebi jedno javnopravno ovlašćenje koje pripada jedino biračima, što je suprotno izričitoj zabrani sadržanoj u odredbama člana 5. stav 4. Ustava.

Ustavni sud ocenjuje da je i sam zakonodavac delimično, ali svakako i nedovoljno, vodio računa o obavezi političkih partija da izvrše rangiranje svojih kandidata, kada je u odredbi člana 84. stav 3. Zakona propisao da će, u slučaju da politička partija nije "izabrala" svoje poslanike, Republička izborna komisija dodeliti poslaničke mandate prema redosledu kandidata na izbornoj listi. " 

U "Sl. glasniku RS", br. 36/2011, od 27. maja 2011. godine - objavljen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, kojim je (između ostalog) propisan (novi) član 84, koji glasi:

„Republička izborna komisija će najkasnije u roku od 10 dana od dana objavljivanja ukupnih rezultata izbora - sve dobijene mandate sa izborne liste dodeliti kandidatima - po redosledu na izbornoj listi, počev od prvog kandidata sa liste.''

Za detalje – videti:

• Zakon o izboru narodnih poslanika
• Odluka Ustavnog suda - IUp broj 42/2008

LJ.M.V.

Objavljeno: 06.06.2011.

Da li imate komentar?

• Obavezna polja su označena zvezdicom *.

Naslov:
Vaš komentar: *

Ime:
Email:

Molimo vas da upišete sigurnosni kod sa slike:
 

DEJAN
Ukupno: 1

DUPLI DOPRINOSI ZA PREDUZETNICE
Komentar #1 objavljen : Fri December 09, 2011, 08:45:44

---

S"OBZIROM DA JE U PROCEDURU PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE ,U ČL 65b I NAJAVAMA DA CE VLADA SVOJIM ZAKLJUCKOM RETROAKTIVNO KAO STO JE TO I UCENJENO 30.07.2011.G SVE OBAVEZE NASTALE PORED OVAKVE SISTEMSKE GRESKE ,DA LI PREDUZETNICE TREBA DA PLATE OBAVEZE ZA DUPLE DOPRINOSE KADA SU NA PORODILJSKOM OSUSTVU

Pogledajte kompletan spisak >>