SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU

Ljudsko pravo, Ustavom zajemčeno, oživotvoreno procesnim zakonima i u celini uređeno (po prvi put) posebnim zakonom – Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Ustav Republike Srbije pod naslovom „Pravo na pravično suđenje” predviđa:

„Svako ima pravo da nezavisan, nepristrastan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega” (član 32. stav 1. Ustava).

Formulacija je gotovo u celini preuzeta iz Evropske konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (dalje: Konvencija): „Svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona” (član 6. stav 1. rečenica prva Konvencije).

Ustav Republike Srbije propisuje i da: „Svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale” (član 22. stav 1. Ustava).

Svako, dakle, ima pravo i na sudsku zaštitu prava na pravično suđenje.

Konvencija, koja je deo pravnog poretka Republike Srbije (član 194. stav 2. rečenica prva Ustava), predviđa, pod naslovom „Pravo na delotvorni pravni lek”:

„Svako kome su povređeni prava i slobode predviđeni u ovoj konvenciji ima pravo na delotvoran pravni lek pred nacionalnim vlastima, bez obzira na to jesu li povredu izvršila lica koja su postupala u službenom svojstvu” (član 13. Konvencije).

Dakle, garantuje delotvoran pravni lek i za slučaj povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Pravo na suđenje u razumnom roku je osnovno ljudsko pravo.

„Ustavom se jemče, i kao takva, neposredno se primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima. Zakonom se može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava” (član 18. stav 2. Ustava).

Pravo na suđenje u razumnom roku ne može da se neposredno ostvari na osnovu ustavne norme i neophodno je da se zakonom propiše način njegove zaštite.

U „Sl. glasniku RS“, br. 40/2015 objavljen je Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Ovim zakonom uređuje se zaštita prava na suđenje u razumnom roku.

Svrha ovog zakona - jeste da pruži sudsku zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i time predupredi nastajanje povreda prava na suđenje u razumnom roku.

Pravo na suđenje u razumnom roku ima - svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka).

Napominjemo - Javni tužilac kao stranka u krivičnom postupku nema pravo na suđenje u razumnom roku.

Pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku jesu:

1) prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor);
2) žalba;
3) zahtev za pravično zadovoljenje.

Postupcima (u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku) - su hitni i imaju prvenstvo u odlučivanju.

Pitanje merila za ocenu trajanja, uređeno je na sledeći način - pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku - uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.

Značaj ovog zakona je nesumnjiv (delotvorno pravno sredstvo, ujednačavanje prakse za određivanje visine obeštećenja, fleksibilnost u odlučivanju, stimulisanje aktivnog učešća u otklanjanju povrede prava, rasterećenje sudova mogućnošću poravnanja, smanjenje broja pritužbi Evropskom sudu za ljudska prava …), ali pogrešno bi bilo misliti da do njegovog stupanja na snagu (propisano za 1. januar 2016. godine) ne postoji pravna zaštita prava na suđenje u razumnom roku.

Podsećamo:

Zakonom o uređenju sudova ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011, 78/2011, 101/2011, 101/2013, 40/2015), tačnije Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova ("Sl. glasnik RS", br. 113/2013, koji počinje da se primenjuje 1. januara 2014. godine) u pravni sistem Republike Srbije uvedeno je novo pravno sredstvo kojim se štiti Ustavom garantovano pravo građana na pravnu zaštitu u razumnom roku (član 32. stav 1. Ustava) i konvencijsko pravo iz Evropske konvencije o ljudskim pravima (član 6. Konvencije) koja je nakon ratifikacije postala sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuje u smislu člana 16. stav 2. Ustava.

Ovo pravno sredstvo (sada) je regulisano sa tri člana Zakona o uređenju sudova (8a, 8b, 8v) kojima se omogućava strankama podnošenje zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, obraćanjem neposredno višem sudu uz mogućnost traženja naknade u slučaju povrede tog prava. Propisana je hitnost postupka i shodna primena odredaba kojima se uređuje vanparnični postupak.

Vrhovni kasacioni sud je ustanovio i posebno odeljenje - Odeljenje za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, koje je usvojilo niz značajnih pravnih stavova, zaključaka i sentenci (i objavio ih u Biltenu sudske prakse Vrhovnog kasacionog suda, 1-2015,  u izdanju Intermex, Beograd - http://www.sudskapraksa.com/

bilten-sudske-prakse-vrhovnog-kasacionog-suda.html), od kojih izdvajamo neka:

• Suđenje u razumnom roku kao pravni standard
• Svrha zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku
• Podeljena nadležnost u oblasti zaštite prava na suđenje u razumnom roku između sudova ustanovljenih zakonom o uređenju sudova i Ustavnog suda
• Razumno vreme za okončanje sudskog postupka
• Uticaj složenosti predmeta na dužinu trajanja postupka
• Jednostranački karakter postupka zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i dozvoljenost žalbe Republike Srbije
• Određivanje pravične naknade kao diskreciono ovlašćenje suda
• Nedozvoljenost žalbe protiv rešenja kojim je Vrhovni kasacioni sud odlučio o zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku

Dakle, pravna (sudska) zaštita prava na suđenje u razumnom roku – POSTOJI i sada i ne sporeći potrebu i važnost ovog zakona, vredno je istaći da do njegovog stupanja na snagu – sudovi, na čelu sa Vrhovnim kasacionim sudom i Ustavnim sudom - štite pravo na suđenje u razumnom roku.

Videti:

• Bilten sudske prakse Vrhovnog kasacionog suda
• SADRŽAJ - BILTENA VRHOVNOG KASACIONOG SUDA - br. 1-2015
• REGISTAR sentenci Odeljenja za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku
• Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku

LJ.M.V.

Objavljeno: 04.06.2015.

Da li imate komentar?

• Obavezna polja su označena zvezdicom *.

Naslov:
Vaš komentar: *

Ime:
Email:

Molimo vas da upišete sigurnosni kod sa slike:
 

Dalibor
Ukupno: 7

Ugovor o kreditu okvir
Komentar #7 objavljen : Thu June 25, 2015, 18:53:23

---

Molim za odgovor kad banka odobri dva kredita hipotekom prvog reda i drugog a javi se sudu za prodaju drugog reda kao prvog sta se desava sa hipotekom prvog reda a kredit nije isplacen po prvoj hipoteci

Bejadin Iseni
Ukupno: 7

komentar
Komentar #6 objavljen : Sun June 14, 2015, 21:25:02

---

Postovanje
Posto se moj predmet prolongira od krajem 2006god pervo u Opstinski sud Presevo a sada u Opstinski sud Bujanovac po predmetu K.br.2419-10 i dostavio sam Ustavnu zalbu Ustavnom sudu zanepravicno sudjenje u razumnom roku i moj predmet je primljen pod broj UZ-9239-13,medjutim Ustavni sud dostavio predmet Apelacionom sudu u NIS za dalju nadleznost,medjutim Apelacioni sud dostavio na dalju nadleznost Visemsudu u Vranje za dalju nadleznost.Dana 13.07.2014god Osnovni sud u Bujanovcu doneo odluku da se oslobodim od optuznicu, a Opstinsko javno tuzilastvo dostavio zalbu Visem sudu u VRANJE po predmetu KP.br .2419-13 i dan danas Visi sud nije doneo ODLUKU.
Interesuje me koje radnje treba da preduzmem .

Pogledajte kompletan spisak >>