SNEG, LED I POPLAVE - ELEMENTARNE NEPOGODE I ZAŠTITA I SPASAVANJE

Niske temperature, sneg, led, nabujale reke – sve su to događaji prouzrokovan delovanjem prirodnih sila i (uglavnom, više ili manje) uobičajene za ove prostore u ovo doba godine. Ekstremno niske temperature, dugotrajne snežne padavine, nagomilavanje leda na vodotokovima – već više ne bi spadale u redovne zimske pojave – nego u – vanredne (jednom u deset do dvadeset godina).

Svedoci smo višenedeljnih ekstremno niskih temperatura, sa obilnim snežnim padavinama, koje su prouzrokovale veliki broj problema u raznim oblastima života.

Neprohodni putevi, zavejana mesta, zastoj u sasobraćaju, led na ulicama i rekama...

Povećan broj povreda, velika materijalna šteta. Spasavanje ljudi i dobara – predstavljaju skoro svakodnevne aktivnosti. Kratko rečeno – vanredna situacija!

U periodu 1900-1940. godina - svakih deset godina događalo se po 100 prirodnih katastrofa, 1960-1970. godina bilo ih je 650, a 1980-1990. godina - čak 2000, dok je u desetogodišnjem periodu 1990-2000. godina - broj katastrofa je porastao na 2800. Trend pokazuje - da se broj vanrednih i opasnih situacija iz godine u godinu povećava, pa su poslednjih godina ekonomski troškovi utrostručeni. 

 

U Aneksu Nacionalne strategije zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama – dat je tabelarni prikaz procenjene štete u vremensko zavisnim sektorima u Republici Srbiji, na sledeći način.  

 

Tabela - Procenjene štete u vremensko zavisnim sektorima 

Sektor/nepovoljne vremenske pojave	Procena gubitaka u sektorima
	Srednji godišnji ekonomski gubici u milionima dinara	Srednji godišnji gubici ljudskih života
Poljoprivreda/poplave	Od 3.100 do 8.500	Nekoliko do desetine
Vodoprivreda/poplave	Oko 1.960	----
Poljoprivreda/grad, jake i obilne padavine, jak vetar	Oko 7.316	Nekoliko do desetine i to od udara groma
Poljoprivreda/ suša, mrazevi	Oko 40	Nema gubitaka
Proizvodnja energije (toplotna energija) / ekstremno niske temperature vazduha	Oko 716	Nekoliko do desetine
Održavanje puteva/sneg, poledica, zaleđivanje	Oko 3.500	-----
Ljudski gubici na autoputevima, regionalnim i lokalnim putevima prouzrokovani lošim vremenom godišnje se kreću od 105 do 131
Komercijalni vazdušni saobraćaj	Od 54 do 72	-----
UKUPNO	Od - 16.648 do 48.572	Od - nekoliko do 160

 

Nema sumnje da srpska ekonomija trpi značajne gubitke u materijalnim dobrima, ali i da na području Republike Srbije atmosferske nepogode prouzrokuju gubitke u ljudskim životima.  

Nastanak, obim i vreme trajanja prirodnih nepogoda u većini slučajeva se ne mogu unapred predvideti, ali se za izvesne pojave, na osnovu iskustava, statističkih podataka i metoda modelovanja, a s obzirom na mesto pojave - može pretpostaviti da će do njih doći. U tom kontekstu, urađena je procena ugroženosti teritorije Republike Srbije od poplava i klizanja terena i na osnovu raspoloživih statističkih podataka - urađena je karta rizika od elementarnih nepogoda (šumski požari, poplave, klizišta i zemljotresi). 

Aktivna politika smanjenja rizika od katastrofa i efikasno reagovanje u vanrednim situacijama može u velikoj meri smanjiti broj ljudskih žrtava i materijalnu štetu.

Republika Srbija je pristupila efektivnom smanjenu rizika od katastrofa, obezbeđujući izgradnju jedinstvenog sistema zaštite i spasavanja, u skladu sa Zakonom o vanrednim situacijama (“Sl. glasnik RS”, br. 111/2009, 92/2011, u daljem tekstu: Zakon) i drugim propisima, kao i programima, planovima i drugim dokumentima, koji se odnose na zaštitu i spasavanje i civilnu zaštitu.  

Sistem zaštite i spasavanja je - deo sistema nacionalne bezbednosti i integrisani oblik upravljanja i organizovanja subjekata sistema zaštite i spasavanja na sprovođenju preventivnih i operativnih mera i izvršavanju zadataka zaštite i spasavanja ljudi i dobara od posledica elementarnih nepogoda i drugih nesreća, uključujući i mere oporavka od tih posledica;

Načela zaštite i spasavanja - zasnivaju se na saradnji, solidarnosti, pravovremenom i usklađenom delovanju subjekata sistema zaštite i spasavanja. Svako ima pravo na zaštitu od nesreća i katastrofa prouzrokovanih elementarnim nepogodama i drugim nesrećama. 

Zaštita i spasavanje ljudskih života - ima prednost nad svim drugim zaštitnim i spasilačkim aktivnostima. 

 

Osnovni zadaci sistema zaštite i spasavanja, u smislu Zakona su:  

• programiranje i planiranje mera i aktivnosti na zaštiti i spasavanju;  
• zaštita, kao skup preventivnih mera usmerenih na jačanje otpornosti zajednice, otklanjanje mogućih uzroka ugrožavanja, smanjenje uticaja elementarnih nepogoda, sprečavanje drugih nesreća i u slučaju da do njih dođe, umanjenje njihovih posledica; 
• koordinacija pri uspostavljanju, izradi i realizaciji Nacionalne strategije za zaštitu i spasavanja; 
• spasavanje i pružanje pomoći, pod čime se podrazumevaju operativne aktivnosti koje se preduzimaju u cilju spasavanja ljudi, materijalnih dobara i životne sredine; 
• ublažavanje i otklanjanje neposrednih posledica elementarnih nepogoda i drugih nesreća, pod čime se podrazumevaju mere i aktivnosti koje se preduzimaju radi uspostavljanja neophodnih uslova za život građana na postradalom području; 
• organizovanje, opremanje i osposobljavanje snaga zaštite i spasavanja;  
• organizovanje, opremanje i osposobljavanje državnih organa, privrednih društava, drugih pravnih lica i preduzetnika za zaštitu i spasavanje; 
• organizovanje i osposobljavanje građana za ličnu, uzajamnu i kolektivnu zaštitu; 
• pružanje i traženje pomoći i saradnja sa drugim zemljama i međunarodnim organizacijama; 
• upravljanje, rukovođenje i koordinacija subjektima i snagama sistema zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama i 

 

Dakle, sistem se (grubo rečeno) sastoji iz - preventivnih mera (planiranje, organizovanje, opremanje, obuka i osposobljavanje itd), operativnog delovanja i izvršenja zadataka zaštite i spasavanja ljudi i dobara u vreme nastupanja i trajanja događaja (vejavice, snežni nanosi, poplave …) i aktivnosti usmerenih na otklanjanje posledica i što hitnije normalizacije života na ugroženom području.

 

Više o subjektima zaštite i rukovođenju u vanrednim situacijama - videti: 

• http://www.propisi.com/vanredna-situacija.html

odnosno o regulativi vezanoj za vanredne situacije – videti:

• http://www.informator.rs/separat-mart-2012.html

 

 

---

 

 

U nastavku:

 

ELEMENTARNE NEPOGODE

1. Zaštita i spasavanje od poplava i nesreća na vodi i pod vodom

• Bujične poplave
• Klizišta i odroni na padinama i kosinama

2. Zaštita i spasavanje iz ruševina - nastalih usled elementarnih nepogoda

3. Zaštita i spasavanje na nepristupačnim terenima

4. Prva i medicinska pomoć

5. Evakuacija

6. Zbrinjavanje ugroženih i postradalih

7. Asanacija terena

8. Očuvanje dobara bitnih za opstanak

9. Hitno uspostavljanje neophodnih službi od javnog interesa

 

 

---

 

 

 

ELEMENTARNE NEPOGODE

 

U nastavku bi “suzili fokus” na elementarne nepogode (kao događaje većih razmera, prouzrokovane delovanjem prirodnih sila, koje mogu da ugroze zdravlje i život ljudi ili prouzrokuju štetu većeg obima) i to one - hidrometeorološkog porekla, pre svega.

 

Shodno Aneksu Nacionalne strategije zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama - na području Republike Srbije, identifikovani su sledeći potencijalno štetni hidrometeorološki događaji - pojave, koji mogu da dovedu do povreda ili gubitka života, oštećenja imovine, poremećaja u društvenim i ekonomskim aktivnostima ili mogu da izazovu degradaciju životne okoline:

• jake/žestoke vremenske pojave: oluje i jake grmljavinske nepogode (grad, jake grmljavine, udari groma, udari vetra, intenzivne padavine, pijavica/svrdlica), padavine (snežne oluje, mećava i vejavica, mokar sneg, jake intezivne kišne padavine, dugotrajne kišne padavine, ledena kiša, ledena rosulja, poledica); 
• drugi događaji/pojave i vremenski uslovi (jaka inverzija, hladni i topli talasi, magla i niska oblačnost, naglo topljenje snega, snežni nanosi); 
• hidrološki događaji/pojave (poplave, bujice, erozija i klizišta, male vode...). 

                                  

 

 

Zaštita i spasavanje od poplava i nesreća na vodi i pod vodom 

 

Shodno članu 8. stav 1. tačka 35. Zakona - zaštita i spasavanje od poplava i nesreća na vodi i pod vodom, podrazumeva - sprovođenje zaštite i spasavanja ljudi i materijalnih dobara koji mogu biti ugroženi poplavama izazvanim izlivanjem reka iz korita, bujičnim vodama, ledenim barijerama, podzemnim vodama, kao i oštećenjem ili rušenjem brana, nasipa, jalovina i drugih vodozaštitnih objekata i drugih nesreća na vodi i pod vodom;

 

Zaštita i spasavanje od poplava i drugih nesreća na vodi i pod vodom obuhvata:

• planiranje, izgradnju, održavanje i ojačavanje oštećenih objekata za zaštitu od poplava,
• osmatranje i izviđanje stanja vodostaja,
• uzbunjivanje,
• planiranje i sprovođenje evakuacije stanovništva i materijalnih dobara iz ugroženih područja,
• planiranje i obezbeđenje prevoženja i prelaza preko reka i jezera,
• odstranjivanje vode iz poplavljenih objekata,
• pronalaženje i izvlačenje nastradalih i utopljenih,
• zbrinjavanje ugroženog stanovništva i
• saniranje posledica izazvanih poplavama. 

 

Republički hidrometeorološki zavod i nadležni republički i pokrajinski organ za vodoprivredu i javna vodoprivredna preduzeća, shodno izveštajima i prognozama - obaveštavaju nadležnu službu i nadležne štabove za vanredne situacije o nivoima vodostaja, proglašenoj fazi odbrane, razvoju situacije i merama koje se preduzimaju. 

Ukoliko je odbrambena linija ugrožena dugotrajnim visokim vodostajem ili dođe do prevazilaženja kritičnog vodostaja za koji je odbrambeni sistem dimenzionisan - nadležni štab za vanredne situacije preduzima mere neposredne odbrane od poplava i predlaže proglašenje vanredne situacije. 

Nadležni štab za vanredne situacije može se uključiti u aktivnosti zaštite od poplava i pre proglašenja vanredne situacije - ako je na osnovu procenjenog rizika to potrebno. 

 

U zaštiti i spasavanju ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i životne sredine od poplava učestvuju: - organi i organizacije nadležni za vodoprivredu,

• nadležna služba i druge organizacione jedinice Ministarstva,
• jedinice civilne zaštite,
• ovlašćena i osposobljena pravna lica i druge osposobljene organizacije,
• građani i drugi subjekti čija je imovina ugrožena poplavom,
• a po potrebi i - Vojska Srbije.  

 

Odbranu od poplava na neuređenim vodotokovima, van sistema redovne odbrane vodoprivrednih preduzeća - planiraju i sprovode jedinice lokalne samouprave, nadležni organ i štabovi za vanredne situacije i pravna i fizička lica čija je imovina ugrožena od ovih poplava. 

Štab za vanredne situacije, s obzirom na karakter bujičnih poplava, preduzima planom utvrđene mere odmah po saznanju da postoji opasnost i rizik od nastanka bujičnih poplava.  

 

 

 

Bujične poplave

 

U Aneksu Nacionalne strategije zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama – jedan deo je (s razlogom) posvećen upravo ovoj vrsti polava, pa su stoga, u nastavku, dati izvodi iz ovog dela Aneksa.

Procena ugroženosti teritorije Republike Srbije od poplava - obuhvata samo aspekt poplava na velikim rekama. Ugroženost bujičnim poplavama zahteva veću detaljnost obrade i rađena je samo za nekoliko opština. S obzirom na to da stalnu opasnost predstavlja veliki broj bujičnih tokova (14.000-15.000 prema podacima starih katastara bujičnih tokova) koji ugrožavaju naselja i značajne infrastrukturne objekte potrebno je sačiniti ažurnu procenu ugroženosti bujičnim poplavama. U Institutu za vodoprivredu "Jaroslav Černi" je razvijena metodologija za klasifikaciju bujičnih tokova koja je uključena i u Vodoprivredni informacioni sistem. 

Većina opština u Republici Srbiji je tokom sprovedenih ispitivanja iskazalo da, iz oblasti vanrednih situacija, trpe velike štete od poplava (preko 70%). Prema odredbama Zakona o vodama, odbrana od poplava je podeljena prema kategorizaciji vodotokova na dve kategorije. Javna vodoprivredna preduzeća organizuju odbranu na vodama prvog reda koje su pretežno veliki vodotokovi sa izgrađenim zaštitnim sistemima i organizacijom odbrane.

Bujične poplave se karakterišu brzim nastankom i kratkim trajanjem. Spadaju u grupu predvidivih pojava, koje brzo nastaju i kratko traju, a iza sebe ostavljaju ruševine. Javljaju se za vreme i posle jakih olujnih nepogoda, jakog intenziteta. Nije definisano u koje doba godine se javljaju bujične poplave. Bilo je primera da se javljaju u zimskom periodu (novembar 2007. godine, na rekama: Vlasina, Nišava, Jablanica i Pusta) ili u prolećnom periodu (maj 2010. godine, Trgovište) i letnjem periodu (jun 1988. godine, na reci Vlasina, a jun 1999. godine na rekama: Jasenica, Kubršnica i Topčiderska reka). Godina 2010. je karakteristična po tome što su bujične poplave nanele velike štete po celoj Republici Srbiji. 

Tradicionalni način zaštite od ove vrste poplava je izgradnja čvrstog sistema objekata. Ukoliko je takav sistem nedovoljan ili ga uopšte nema iza bujične poplave ostaju ruševine mostova, puteva, zgrada i svega što im je na putu. Kako su troškovi izgradnje pasivnog sistema zaštite od bujičnih poplava veliki, ti radovi uvek kasne za potrebama, jedini način za smanjivanje šteta je organizovanje pravovremene najave mogućih bujičnih poplava i uklanjanje ljudi i pokretnih dobara sa puta bujične poplave. Za odbranu od bujičnih poplava je izrađena metodologija aktivne odbrane koja je namenjena opštinama. Nažalost, ovu metodologiju su primenile opštine koje su prethodno postradale od bujičnih poplava, a podrazumevala je potpunu koordinaciju sa radarskom osmatračkom službom Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

 

 

 

Klizišta i odroni na padinama i kosinama 

 

Znatno povećanje nivoa podzemnih i površinskih voda izazvano obilnim padavinama, odnosno zasićenja vodom potencijalno nestabilnih masa - dovodi do pojave klizišta. U takvim uslovima pojedine sredine koje nisu u stanju da prime veću količinu vode od kiša, snega i vodotoka - predstavljaju potencijalnu opasnost za pojavu klizišta, a to su u prvom redu one sredine koje sadrže glinu i koje se nalaze uglavnom u nižim predelima i dolinama većih reka.  

Klizišta koja se dešavaju na teritoriji Republike Srbije su u 70% slučajeva poznata i u većoj meri istražena. Odronima i klizištima zahvaćeno je oko 25% teritorije Republike Srbije. Na teritoriji Republike Srbije postoji ukupno 3.137 aktivnih ili potencijalnih klizišta. Određeni broj klizišta ugrožava stambene objekte u naseljenim mestima (oko 3.727 objekata i oko 7.755 stanovnika), dok većina klizišta ugrožava lokalne i magistralne saobraćajnice. Klizišta u Republici Srbiji su rasprostranjena u jugoistočnom delu Panonske nizije, tačnije na severnim padinama Fruške Gore i delu Podunavlja između gradova Beograda i Smedereva.  

Ono što je neophodno uraditi kako bi definisali potencijalne opasnosti, odnosno hazarde od dešavanja takvih pojava je:

• najpre izučiti pojave sa najvećim masama, odnosno potencijalnom energijom i na bazi toga izvršiti procenu opasnosti od njih - rizik kliženja i odronjavanja. To će biti osnov za preduzimanje određenih preventivnih mera, kako bi se umanjili negativni efekti koje izazivaju klizišta,  
• sa inženjerskogeološkog stanovišta, urađena je namenska karta na kojoj je izvršena kategorizacija stenskih masa, koja omogućava izdvajanje odgovarajućih modela terena (konstrukcija terena), koji su veoma pogodni za definisanje hazarda kliženja, odnosno procenu rizika od pojava nestabilnosti. 

 

Geološki modeli padina pogodni za nastanak pojava nestabilnosti velikih razmera je prisutna, praktično samo u predelima centralne Srbije. U Panonskom i Kosovskom basenu, kao i u neogenim jezerskim basenima Šumadije, iako su prisutna brojna klizišta koja pričinjavaju značajne štete, nema uslova za nastanak takvih pojava nestabilnosti.  

Sanacione mere se vrše primenom inženjersko-geoloških sanacionih tehnika i metoda. Obezbeđivanje materijalnih sredstava za finansiranje sanacionih mera za otklanjanje posledica klizišta je obaveza Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja. 

 

 

Zaštita i spasavanje iz ruševina - nastalih usled elementarnih nepogoda 

 

Radi spasavanja ljudi i materijalnih dobara iz ruševina koje mogu nastati usled elementarnih nepogoda i drugih nesreća, organizuju se i sprovode odgovarajuće radnje i postupci za:

• izviđanje ruševina,
• pronalaženje lica zatrpanih u ruševinama,
• osiguranje oštećenih i pomerenih delova konstrukcija zgrada i objekata radi - sprečavanja daljeg rušenja,
• spasavanje zatrpanih odnosno njihovo izvlačenje izvan zone rušenja,
• mere prve pomoći i hitne medicinske pomoći,
• kao i druge mere kojima se doprinosi zaštiti i spasavanju iz ruševina. 

 

 

Zaštita i spasavanje na nepristupačnim terenima 

 

Organizacija i sprovođenje zaštite i spasavanja od nesreća na nepristupačnim terenima obuhvata spasavanje na planinama, iz snežnih lavina, jama, pećina i sličnih mesta. 

Nadležna služba organizuje sprovođenje zaštite i spasavanja od nesreća na nepristupačnim terenima. U zaštiti i spasavanju, na zahtev nadležne službe, učestvuje Gorska služba spasavanja Srbije. 

U slučaju nesreća u kojima je ugrožen veći broj ljudi ili je neophodna dodatna pomoć u ljudstvu i materijalnim sredstvima, u akciju spasavanja uključuju se druge organizacione jedinice Ministarstva, Vojske Srbije i ovlašćena i osposobljena pravna lica.  

 

 

Prva i medicinska pomoć 

 

Organizacija i sprovođenje prve pomoći, u slučaju elementarnih nepogoda i drugih nesreća, obuhvata sve oblike prve pomoći, samopomoći i uzajamne pomoći i zbrinjavanje povređenih i obolelih.

U pružanju prve pomoći - kao nosioci - učestvuju ekipe Crvenog krsta Srbije, Gorske službe spasavanja Srbije, nadležna služba, jedinice civilne zaštite i (u okviru lične, uzajamne i kolektivne zaštite) - građani. 

Organizacija i sprovođenje medicinske pomoći obuhvata - sve oblike medicinske pomoći ugroženom i postradalom stanovništvu na području zahvaćenom elementarnom nepogodom i drugom nesrećom, koju pružaju zdravstvene ustanove.  

 

 

Evakuacija 

 

U zavisnosti od stepena opasnosti, i mogućih posledica, evakuacija može biti delimična ili potpuna. 

Evakuaciji podležu: 

• majke sa decom do 15 godina starosti, odnosno druga lica koja su po zakonu dužna da se staraju o čuvanju i negovanju maloletnika mlađih od 15 godina; 
• trudnice; 
• bolesna lica, lica sa posebnim potrebama i druga lica kojima je neophodna tuđa pomoć i nega; 
• lica mlađa od 16 godina i starija od 65 godina (muškarci), odnosno 60 godina (žene).  

 

Odluku o obimu evakuacije i kategorijama stanovništva koje se evakuiše donosi - organ koji naređuje evakuaciju.

Evakuaciju stanovništva unutar područja jedinica lokalne samouprave naređuje - štab za vanredne situacije jedinica lokalne samouprave.  

Evakuaciju sa područja jedne jedinice lokalne samouprave na područje drugih jedinica lokalne samouprave naređuje - Republički štab za vanredne situacije. 

Lica sa područja za koje je naređena evakuacija - obavezna su da postupaju u skladu sa naredbom o evakuaciji.  

 

 

Zbrinjavanje ugroženih i postradalih 

 

Zbrinjavanjem ugroženih, postradalih, izbeglih i evakuisanih lica u vanrednim situacijama neposredno rukovode - štabovi za vanredne situacije i poverenici civilne zaštite, odnosno zamenici poverenika, dok se ne stvore uslovi u kojima će dalju brigu o zbrinjavanju preuzeti nadležni organi. 

Služba traženja Crvenog krsta Srbije - vodi evidenciju o žrtvama nesreće, traži lica koja su prijavljena kao nestala usled nesreće, obaveštava članove porodice i nadležne organe i obavlja poslove spajanja porodica koje su razdvojene usled nesreće. 

Planiranje zbrinjavanja ugroženih, postradalih, izbeglih i evakuisanih lica u vanrednim situacijama - vrši nadležni organ jedinice lokalne samouprave, u saradnji sa štabovima za vanredne situacije i u skladu sa Planom zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama.  

Vlasnici i korisnici objekata i prostorija u javnoj upotrebi (turističko-ugostiteljski objekti, rekreacioni centri, zdravstvene ustanove koje obavljaju delatnost rehabilitacije, studentski i učenički domovi, škole i dr.), kao i privatni objekti pogodni za smeštaj - dužni su da prime na privremeni smeštaj građane sa ugroženih područja, kada to naloži nadležni štab za vanredne situacije. Naknada za korišćenje ovih objekata i prostorija - isplaćuje se po tržišnim uslovima na dan predaje (bliže propise o naknadi - donosi Vlada). 

U izvršavanju zadataka zbrinjavanja ugroženih i nastradalih - učestvuju i sarađuju nadležna služba, Crveni krst Srbije, udruženja i građani. Odlukom gradonačelnika, odnosno predsednika opštine, na predlog štaba za vanredne situacije, poveravaju se Crvenom krstu Srbije određeni poslovi zbrinjavanja, koji su u skladu sa njegovim javnim ovlašćenjima i programskim aktivnostima. 

 

 

Asanacija terena 

 

Asanacija terena - obuhvata uklanjanje, identifikaciju i hitno sahranjivanje poginulih odnosno umrlih, uklanjanje leševa životinja, dezinfekciju, dezinsekciju, deratizaciju, dekontaminaciju i remedijaciju objekata i terena. 

U otklanjanju posledica i sprovođenju asanacije, u skladu sa svojim ovlašćenjima i dužnostima, učestvuju - državni organi, jedinice lokalne samouprave, zdravstvene i veterinarske ustanove, komunalna preduzeća i druga ovlašćena i osposobljena pravna lica, snage nadležne službe, jedinice civilne zaštite i, u okviru lične i kolektivne zaštite, građani.

 

 

Očuvanje dobara bitnih za opstanak 

 

Očuvanje dobara bitnih za opstanak – obuhvata:

• očuvanje objekata za vodosnabdevanje,
• održavanje potrebnog obima poljoprivredne i druge proizvodnje i opstanak biljnog i životinjskog fonda (kroz obezbeđenje i čuvanje potrebnih količina i vrsta dobara neophodnih za život stanovništva), kao i
• očuvanje kulturno-istorijskih, materijalnih i drugih bitnih dobara u uslovima elementarnih nepogoda i drugih nesreća. 

 

Nadležni državni organi, organi jedinica lokalne samouprave, privredna društva i druga pravna lica, ustanove i druge organizacije, dužne su da - planiraju, organizuju i sprovode zaštitu i spasavanje kulturno-istorijskih, materijalnih i dobara bitnih za opstanak.  

U slučajevima narušenog redovnog snabdevanja vodom zbog elementarnih nepogoda i drugih nesreća - komunalna preduzeća i druga privredna društva, proizvođači i distributeri vode - dužni su da obezbede potrebne količine vode, mere kontrolu ispravnosti vode i održavaju sisteme za vodosnabdevanje. Jedinice lokalne samouprave - evidentiraju, uređuju i vode brigu o alternativnim mogućnostima za vodosnabdevanje. Štab za vanredne situacije - koordinira distribuciju vode i angažuje sve raspoložive kapacitete za transport i distribuciju vode.  

Zaštita i spasavanje životinja - sprovodi se, prvenstveno, blagovremenim pripremama privrednih društava i drugih organizacija koje se bave uzgojem stoke i proizvodnjom namirnica životinjskog porekla, kao i osposobljavanjem vlasnika stoke za vršenje preventivnih mera i postupaka u zaštiti životinja. 

U sprovođenju neophodnih mera i akcija zaštite i spasavanja životinja, angažuju se, prvenstveno - veterinarske organizacije i službe, privredna društva iz oblasti klanične industrije i druga privredna društva i organizacije koje se bave uzgojem stoke, zaštitom i skladištenjem namirnica životinjskog porekla, kao i poljoprivredni proizvođači. 

U slučaju ugroženosti stočnog fonda na teritoriji zahvaćenoj elementarnim nepogodama i drugim nesrećama - štab za vanredne situacije organizuje evakuaciju i zbrinjavanje stočnog fonda. 

 

 

Hitno uspostavljanje neophodnih službi od javnog interesa 

 

Hitno uspostavljanje neophodnih službi od javnog interesa podrazumeva preduzimanje potrebnih mera i radnji za uspostavljanje njihove narušene funkcije, kao što su snabdevanje neophodnim namirnicama, električnom i toplotnom energijom, gasom, usluge zdravstvene i socijalne zaštite, vodovoda i kanalizacije, saobraćaja, PTT i druge usluge, u skladu sa planom za zaštitu i spasavanje u vanrednim situacijama jedinica lokalne samouprave. 

Organi državne uprave, organi autonomne pokrajine, organi jedinica lokalne samouprave, privredna društva i druga pravna lica koja se bave delatnošću iz stava 1. ovoga člana, dužni su da obezbede njihovo funkcionisanje, u skladu sa zakonom, drugim propisima i opštim aktima.

Gore su izneti izvodi iz regulative, koji se odnose samo na sneg, led i poplave (kao elementarne nepogode), kao i njihove moguće posledice (koje ugrožavaju bezbednost i živote ljudi, materijalna dobra i životnu sredinu), uz prava, obaveze, opšta načela, mere zaštite, spasavanja, otklanjanja posledica i što hitnijeg uspostavljanja normalnog funkcionisanja.

 

Detaljnije - videti:

• Zakon o vanrednim situacijama
• Nacionalna strategija zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama
• Odluka o obrazovanju Republičkog štaba za vanredne situacije
• Uredba o sadržaju i načinu izrade planova zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama
• Uredba o sastavu i načinu rada štabova za vanredne situacije
• Rešenje o obrazovanju Gradskog štaba za vanredne situacije na teritoriji grada Beograda
• Naredba o sprovođenju aktivnosti opštinskih štabova za vanredne situacije u zimskim uslovima u sezoni 2011/2012

Videti i:

• Zakon o zaštiti životne sredine
• Zakon o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti
• Zakon o vodama
• Zakon o režimu voda
• Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama
• Konvencija o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav
• Konvencija između Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Rumunije o  eksploataciji i održavanju hidroenergetskih i plovidbenih sistema Đerdap I i Đerdap II, sa prilozima
• Sporazum između Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Republike Hrvatske o pograničnom saobraćaju

  

LJ.M.V.

Objavljeno: 27.02.2012.

Pogledajte kompletan spisak >>