"POPUNJENA" PRAVNA PRAZNINA

Odluka Ustavnog suda kojom - usvaja ustavnu žalbu i odlučuje o zahtevu za naknadu štete - sadrži i (propisano dopunom Zakona o Ustavnom sudu) određenje organa koji je obavezan da isplati naknadu materijalne ili nematerijalne štete i određuje rok od - četiri meseca od dana dostavljanja odluke tom organu, u kome on dobrovoljno može da plati naknadu štete i tek nakon tog roka - može početi postupak za prinudno izvršenje.

Ustavom Republike Srbije - zajemčeno pravo na ustavnu žalbu:

„Ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.” (član 170. Ustava).

Pravo na ustavnu žalbu ostvaruje se pred Ustavnim sudom.

Zakonom o Ustavnom sudu - podrobnije se normira postupak o ustavnoj žalbi: procesne radnje stranaka i Ustavnog suda i vrste i dejstvo odluka Ustavnog suda u postupku o ustavnoj žalbi.

Podnosilac ustavne žalbe ima pravo, pored ostalog, da u podnesku kojim podnosi ustavnu žalbu postavi zahtev za naknadu materijalne ili nematerijalne štete koja je nastala povredom prava zbog koga podnosi ustavnu žalbu (član 85. stav 1).

Zakon uređuje sadržinu odluke kojim Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu:

„Kada Ustavni sud utvrdi da je osporenim pojedinačnim aktom ili radnjom povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, može poništiti pojedinačni akt, zabraniti dalje vršenje radnje ili odrediti preduzimanje druge mere ili radnje kojom se otklanjaju štetne posledice utvrđene povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda i odrediti način pravičnog zadovoljenja podnosioca” (član 89. stav 2).

Predlagač dopune Zakona, dalje obrazlaže - Odluka o zahtevu za naknadu materijalne ili nematerijalne štete, dakle - direktno zavisi od odluke Ustavnog suda o samoj ustavnoj žalbi i unosi se u tu odluku. Ako se ustavna žalba usvoji, Ustavni sud odlučuje i o zahtevu za naknadu štete (član 89. stav  3. Zakona o Ustavnom sudu). Ako ustavna žalba ne bude usvojena, Ustavni sud ne rešava o zahtevu za naknadu materijalne ili nematerijalne štete.

Iz izloženog sledi da je - zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete sekundaran i supsidijeran, da je u postupku po ustavnoj žalbi on akcesorne (zavisne) prirode. Posredi je obligaciono-pravni zahtev koji se sastoji od davanja novčanog iznosa i koji je po svojoj prirodi sasvim drukčije od glavnog zahteva koji se postavlja u ustavnoj žalbi.

Dosledno tome, odluka Ustavnog suda kojom se određuje naknada materijalne ili nematerijalne štete po svojoj prirodi predstavlja - odluku Ustavnog suda o jednom obligacionom zahtevu, koja se po svojim osobenostima ne razlikuje od odluka „redovnih” sudova o obligacionim zahtevima za naknadu materijalne ili nematerijalne štete. Podnosilac ustavne žalbe je - poverilac, a organ koji je obavezan da isplati naknadu materijalne ili nematerijalne štete, ima položaj koji odgovara položaju - dužnika. Njega određuje Ustavni sud i to ne mora biti isti organ ili imalac javnog ovlašćenja koji je povredio ustavom zajemčeno pravo.

Dalje sledi, da se naknada štete čiji je pravni osnov - odluka Ustavnog suda kojom se ustavna žalba usvaja, izvršava u postupku koji je predviđen Zakonom o izvršenju i obezbeđenju. Međutim, do primene Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kada je reč o zahtevima kojima se određuje neko davanje ili činjenje  - što naknada štete jeste - dolazi tek kada istekne rok u kome je obavezano lice (izvršni dužnik) moglo dobrovoljno da ispuni svoju obavezu. Ovo načelo, predstavlja garant da se na miran način, bez aktiviranja suda, reše odnosi između poverioca i dužnika i oni se ne izlažu izvršnom sudskom postupku i dodatnim troškovima.

Odsustvo roka u kome organ koji je obavezan da isplati naknadu materijalne ili nematerijalne štete može dobrovoljno da plati materijalnu ili nematerijalnu štetu, koja je proistekla iz  usvajanja ustavne žalbe - predstavlja pravnu prazninu u Zakonu o Ustavnom sudu.

Ovom dopunom Zakona - određivanjem roka od 4 meseca (kao roka za dobrovoljno izvršenje) - uklanja se pravna praznina uklanja.

Videti - detaljnije:

• Ustav Republike Srbije
• Zakon o Ustavnom sudu
• Zakon o izvršenju i obezbeđenju

LJ.M.V.

Objavljeno: 16.12.2015.

Da li imate komentar?

• Obavezna polja su označena zvezdicom *.

Naslov:
Vaš komentar: *

Ime:
Email:

Molimo vas da upišete sigurnosni kod sa slike:
 

Pogledajte kompletan spisak >>