ZAKONI | NOVI ZAKON O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA

Zakoni, uredbe, propisi, misljenja, akta

Aktuelne
VESTI

Dnevno
ažurni zakoni

Registar
zakona i propisa

Odabrani
zakoni

Mišljenja
ministarstava

NOVI ZAKON O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA

Novi Zakon o privrednim društvima

Novi Zakon o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", br. 36/2011), koji je objavljen 27. maja 2011. godine, stupa na snagu 4. juna iste godine, a primenjuje se praktično u celini od 1. februara 2012. godine (osim člana 344. stav 9. i člana 586. stav 1. tačka 8), koji će se primenjivati od 1. januara 2014. godine, donosi niz značajnih i veoma raznovrsnih novina, koje se odnose na pravni položaj privrednih društava, naročito njihovo osnivanje, upravljanje, statusne promene, promene pravne forme, prestanak privrednih društava i brojna druga pitanja od značaja za njihov položaj, kao i pravni položaj preduzetnika.

Prema novom Zakonu o privrednim društvima od početka primene istog (1. februar 2012. godine), ne primenjuje se odredba člana 214. tačka 5. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04 i 111/09), i to u pogledu postupaka likvidacije koji budu pokrenuti u skladu sa odredbama novog zakona.

Danom početka primene novog Zakona o privrednim društvima prestaje da važi Zakon o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), osim odredbe člana 456. tog Zakona, koja se primenjuje do okončanja privatizacije postojećih društvenih preduzeća i privrednih društava koja, posluju društvenim ili državnim kapitalom.

Kao što je već delimično izneto, novim Zakonom o privrednim društvima, uređuje se pravni položaj privrednih društava, a naročito njihovo osnivanje, upravljanje, statusne promene, promene pravne forme, prestanak i druga pitanja od značaja za njihov položaj, kao i pravni položaj preduzetnika.

Značajno je istaći da se odredbe novog zakona primenjuju i na oblike obavljanja privredne delatnosti koji su osnovani i posluju u skladu sa posebnim zakonom, osim ako je tim zakonom drugačije propisano.

Zakon u uvodnim odredbama daje definicije osnovnih pojmova, kao što su pojam privrednog društva, sticanje svojstva pravnog lica, delatnosti privrednih društava, registracija, dejstva registracije prema trećim licima, mesna nasležnost suda, pravne forme privrednih društava, pojam članova društva i vreme trajanja društva.

Prema Zakonu, privredno društvo je pravno lice, koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti. Društvo stiče svojstvo pravnog lica registracijom u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata. Privredno društvo ima pretežnu delatnost, a pored iznetog, može obavljati i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene, nezavisno od toga da li su određene osnivačkim aktom odnosno statutom.

Posebnim zakonom može se usloviti registracija ili obavljanje određene delatnosti izdavanjem prethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa. Registracija privrednih društava i preduzetnika, odnosno registracija podataka i dokumenata propisanih Zakonom, obavlja se u skladu sa Zakonom o registraciji.

Zakonom je posebno propisano dejstvo registracije prema trećim licima i obezbeđena njihova sigurnost u pravnom prometu, koja se ispoljava i kao zakonom propisano pouzdanje u registrovane podatke. U tom slučaju treća lica koja se u pravnom prometu pouzdaju u registrovane podatke, ne mogu snositi štetne pravne posledice proistekle iz netačno registrovanih podataka.

Zakonska je pretpostavka (član 6. stav 2, 3. i 4. Zakona), prema kojima se uzima da su treća lica upoznata sa registrovanim podacima, počev od narednog dana, od dana objavljivanja registracije tih podataka u skladu sa Zakonom o registraciji. Treća lica mogu dokazivati da je za njih bilo nemoguće, da se tokom perioda od 15 dana od dana objavljivanja registrovanih podataka o privrednim društvima i drugim ovlašćenim učesnicima privrednog poslovanja, upoznaju sa tim podacima.

Privredno društvo može dokazivati da su treća lica bila upoznata ili su morala biti upoznata, sa dokumentima privrednog društva i podacima o društvu i pre njihove registracije, u skladu sa Zakonom o registraciji.

Zakon svojim brojnim odredbama propisuje nadležnost sudova u parničnim i vanparničnim postupcima, koji se pokreću u velikom broju slučajeva, radi zaštite prava privrednih društava i drugih učesnika u privrednom poslovanju, i u sporovima koji proizlaze iz Zakona. Propisuje se da je za takve sporove i postupke nadležan sud određen zakonom kojim se uređuje nadležnost sudova, prema sedištu privrednog društva ili preduzetnika, potom prema mestu poslovanja ogranka stranog pravnog lica.

Zakonom na napred opisani način je iskazan princip o mesnoj i stvarnoj nadležnosti sudova, uz postojanje mogućih izuzetaka predviđenih novim zakonom.

Pravne forme privrednog društva su:

1) ortačko društvo,

2) komanditno društvo,

3) društvo s ograničenom odgovornošću i

4) akcionarsko društvo.

Zakon određuje pojam članova pomenutih društava kao lica koja osnivaju odgovarajuće društvo i lica koja mu naknadno pristupe:

1) u ortačkom društvu – ortaci,

2) u komanditnom društvu komplementari i komanditori,

3) u društvu s ogrančenom odgovornošću – članovi društva s ograničenom odgovornošću,

4) u akcionarskom društvu – akcionari.

Član privrednog društva može biti fizičko i pravno lice.

Društvo se može osnovati na određeno ili neodređeno vreme. Polazi se od zakonske pretpostavke da je privredno društvo osnovano na neodređeno vreme, ako osnivačkim aktom odnosno statutom nije drugačije određeno. Društvo koje je osnovano na određeno vreme može produžiti vreme trajanja društva, ili nastaviti poslovanje kao društvo osnovano na neodređeno vreme, ako do isteka vremena na koje je osnovano odnosno do okončanja postupka likvidacije u skladu sa Zakonom, osnivačkim aktom odnosno statutom nije drugačije određeno.

Prema Zakonu osnivački akt je konstitutivni akt društva, koji ima formu odluke o osnivanju ako društvo osniva jedno lice ili ugovora o osnivanju ako društvo osniva više lica.

Novi Zakon o privrednim društvima uređuje bliže izmene osnivačkog akta i statuta, pitanje zakonskih osnova ništavosti osnivačkog akta, postupak za utvrđenje ništavosti i dejstvo ništavosti. Potom pitanja odgovornosti za obavezu društva sedišta i poslovnog imena društva, zaštite naziva društva i ograničenja u određivanju naziva – imena društava.

ZASTUPANJE I ZASTUPNICI

Zakon propisuje nekoliko vrsta zastupnika društva. Pre svega to su zakonski (statutarni zakonski zastupnici društva), dakle lica koja su zakonom kao takva određena za svaki pojedini oblik društva. Svako privredno društvo mora imati najmanje jednog zakonskog zastupnika koji je fizičko lice. Zakon predviđa postojanje i ostalih zastupnika privrednog društva. U pitanju su lica koja su aktom ili odlukom nadležnog društva ovlašćena da zastupaju društvo i kao takva registrovana u skladu sa Zakonom o registraciji.

Propisana su i zastupanja putem izdavanja poslovnog punomoćja – ovlašćenja kojim jedno ili više fizičkih lica ovlašćuju prokuristu, da u ime i za njihov račun preduzima pravne poslove i preduzimaju druge pravne radnje. Uz propisivanje brojnih vrsta prokure ograničenja, opoziva i otkaza ovlašćenja koja propisuju takvim punomoćnicima.

IMOVINA I KAPITAL DRUŠTVA

Novi Zakon propisuje da ulozi u društvo mogu da budu novčani i nenovčani. Ako se uplata novčanog uloga vrši u stranoj valuti u skladu sa zakonom koji uređuje devizno poslovanje, dinarska protivvrednost uloga obračunava se po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate uloga.

Nenovčani ulozi mogu biti novčani i nenovčani a i jedni i drugi se izražavaju u dinarima, s tim da nenovčani ulozi mogu biti u stvarima i pravima, ako Zakonom za pojedine forme društva nije drukčije određeno.

Propisane su posledice neuplate odnosno neunošenja uloga u stvarima. Postupak procene vrednosti nenovčanog uloga, utvrđivanje vrednosti hartija od vrednosti i instrumenata tržišta novca.

POSEBNE DUŽNOSTI PREMA DRUŠTVU

Lica koja imaju posebne dužnosti prema društvu su posebno navedena u Zakonu (član 61). Tako prema pomenutoj odredbi posebne dužnosti prema društvu imaju:

1) ortaci i komplementari,

2) članovi društva sa ograničenom odgovornošću koji poseduju značajno učešće u osnovnom kapitalu društva, ili član društva sa ograničenom odgovornošću, koji je kontrolni član društva,

3) akcionari koji poseduju značajno učešće u osnovnom kapitalu društva, ili akcionar koji je kontrolni akcionar društva,

4) direktori, članovi nadzornog odbora, zastupnici i prokuristi,

5) likvidacioni upravnik.

Osnivačkim aktom odnosno statutom privrednog društva mogu se i druga lica odrediti kao lica koja imaju posebne dužnosti prema društvu.

Lica iz člana 61. stav 1. tač. 4. i 5, direktori, članovi nadzornog odbora, zastupnici i prokuristi i likvidacioni upravnik, imaju zakonom propisanu posebnu dužnost pažnje u smislu izvršavanja svojih obaveza savesno, sa pažnjom dobrog privrednika i u razumnom uverenju da deluju u najboljem interesu društva.

Definisan je i pravni pojam pažnje dobrog privrednika (član 63. stav 2. Zakona). Prema pomenutoj odredbi pod pažnjom dobrog privrednika, podrazumeva se stepen pažnje, sa kojom bi postupalo razumno pažljivo lice koje bi posedovalo znanje, veštine i iskustvo, koje bi se osnovano moglo očekivati za obavljanje te dužnosti u privrednom društvu.

Pomenuta lica koja su dužna da postupaju sa propisanom pažnjom dobrog privrednika, su odgovorna i za nastalu naknadu štete, povredom dužnosti pažnje koja je zakonom propisana. Naknada štete se ostvaruje podnošenjem tužbe nadležnom sudu.

Za lica sa posebnim dužnostima prema društvu, propisan je i niz drugih obaveza i dužnosti te i niz zabrana i odgovornosti zbog povrede posebnih dužnosti. Tužba povodom povrede posebnih dužnosti, može se podneti i kao individualna tužba, člana društva kojom traži naknadu štete, koje mu prouzrokuje lice povredom posebnih dužnosti prema društvu (član 78).

PREDUZETNIK

Preduzetnik je prema Zakonu poslovno sposobno fizičko lice koje, obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda, koje je kao takvo registrovano u skladu sa Zakonom o registraciji. Fizičko lice upisano u poseban registar u ovom slučaju, koje obavlja delatnost slobodne profesije, uređeno posebnim propisom smatra se preduzetnikom u smislu Zakona o privrednim društvima, ako je tim posebnim propisom to određeno.

U Zakonu se posebno naglašava da individualni poljoprivrednik nije preduzetnik, u smislu Zakona osim, ako posebnim zakonom nije drugačije određeno (član 83. stav 3. Zakona). Zakon sadrži posebne odredbe o pojmu preduzetnika, vremenu na koje se preduzetnik registruje, imovini i odgovornosti za obaveze. Tako preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti, odgovara celokupnom svojom imovinom i u tu imovinu ulazi imovina koju stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti. Imovinska odgovornost preduzetnika prema Zakonu, ne prestaje brisanjem preduzetnika iz registra u koji je upisan u skladu sa Zakonom o registraciji.

Delatnost preduzetnika se obavlja shodno odredbama Zakona, koje propisuju pravnu prirodu delatnosti privrednog društva, s tim da se može registrovati i za pretežnu delatnost i za obavljanje određene delatnosti.

Zakon propisuje uslove za prekid obavljanja delatnosti preduzetnika pravna svojstva poslovođe i ostalih zaposlenih kod preduzetnika, gubitak svojstva preduzetnika i nastavak obavljanja delatnosti u formi privrednog društva.

Prema Zakonu preduzetnik može doneti odluku, o nastavku obavljanja delatnosti u formi privrednog društva, pri čemu se shodno primenjuju odredbe Zakona o osnivanju date forme društva, (ortačko društvo, komanditno društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo). Sva ova ovlašćenja za preduzetnika proizlaze iz odredbi člana 83. stav 2. i člana 92. Zakona o privrednim društvima, gde je propisano da se istovremeno vrši brisanje preduzetnika iz registra privrednih subjekata i registracija osnivanja privrednog društva. Ovako osnovano privredno društvo preuzima sva prava i obaveze preduzetnika, nastale iz poslovanja do osnivanja tog privrednog društva.

Preduzetnik koji je na ovaj način osnovao privredno društvo pod uslovima iz Zakona, ostaje odgovoran celokupnom svojom imovinom za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti do trenutka brisanja preduzetnika iz registra.

ORTAČKO DRUŠTVO

U Zakonu je propisan pravni pojam ortačkog društva, u tom smislu da je ortačko društvo društvo dva ili više ortaka, koji su neograničeno solidarno odgovorni celokupnom svojom imovinom za obaveze društva.

Ortačko društvo se osniva zaključenjem ugovora o osnivanju ortačkog društva koji naročito sadrži:

1) ime i druge značajne podatke o fizičkim licima, članovima i ortacima u ortačkom društvu, sedište ortačkog društva,

2) poslovno ime i sedište društva,

3) pretežna delatnost društva,

4) označenje vrste i vrednosti uloga svakog ortaka.

Ugovor o osnivanju može da sadrži i druge elemente od značaja za društvo i ortake. Sam ugovor o osnivanju može da sadrži izmene i dopune ugovora, koje su punovažne kada su donete kao dopuna ugovora, uz jednoglasnu odluku svih ortaka društva.

Poseban pravni akt od značaja za rad i sve privredne aktivnosti ortačkog društva, je ugovor ortaka koji zaključuju svi ortaci društva.

Ovaj ugovor ortaka sadrži podatke o ulozima u društvo, ortačkim udelima i prenosu udela. Tako ortaci stiču udele u ortačkom društvu srazmerno svojim ulozima u društvo, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno. Ortak nije dužan da poveća ulog iznad uloga određenog ugovorom o osnivanju, ali ne može ni smanjiti svoj ulog bez saglasnosti svih ortaka.

Druge norme zakona sadrže obavezna pravila ponašanja ortaka međusobno, podatke o prenosu udela, između ortaka, prenosu udela trećim licima i odgovornosti kod prenosa.

Posebno su značajne odredbe o poslovođenju u ortačkom društvu. Tako svaki ortak ima ovlašćenje za obavljanje radnji u redovnom poslovanju društva (poslovođenje). Ova i druge odredbe člana 101. Zakona propisuju, napred izneto a pored ostalog da radnje koje ne spadaju u redovno poslovanje društva nisu obuhvaćene napred pomenutim ovlašćenjem, i da se mogu obavljati samo uz saglasnost svih ortaka, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.

POSLOVOĐENJE I DRUGA PRAVA ORTAKA I PRAVNI ODNOSI ORTAČKOG DRUŠTVA I TREĆIH LICA

Prema Zakonu svaki ortak je ovlašćen da postupa samostalno, u obavljanju radnji u redovnom poslovanju društva. Svaki drugi ortak je ovlašćen da se usprotivi preduzimanju određene radnje, jednog ortaka, u kom slučaju ta radnja ne može biti preduzeta.

Ugovorom o osnivanju ortačkog društva može biti određeno, ko su sve ortaci ovlašćeni za poslovođenje, način njihovog poslovođenja, (postupanje zajedno, saglasnost svih ovlašćenih ortaka za poslovođenje, postupanje po instrukcijama svakog od ostalih ortaka i dr.).

Ortak ovlašćen za poslovođenje može preneti svoje ovlašćenje na treće lice ili drugog ortaka ako se sa tim saglase svi ortaci društva.

Dobit društva se raspodeljuje između ortaka na jednake delove, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.

Ortak ovlašćen za poslovođenje je obavezan da obaveštava sve druge ortake o poslovanju društva, da na zahtev drugog ortaka pruži informacije o poslovanju, da preda finansijske izveštaje i drugu dokumentaciju na uvid svim ortacima.

Ortaci odluke donose jednoglasno, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno. Tim ugovorom može biti određeno da se samo određene ili sve odluke donose većinom glasova, uz napomenu da svaki ortak ima jedan glas. Za donošenje odluka o pitanjima koja su izvan redovne delatnosti društva neophodna je saglasnost svih ortaka.

Svaki ortak je ovlašćen da samostalno zastupa društvo, ako ugovorom o ortakluku nije drugačije predviđeno. Ugovorom o osnivanju može se odrediti da svaki ortak koji je ovlašćen da zastupa društvo može zastupati društvo samo zajedno sa prokuristom, znači punomoćnikom po posebnom ovlašćenju.

PRESTANAK ORTAČKOG DRUŠTVA I SVOJSTVA ORTAKA

Prema Zakonu ortačko društvo prestaje brisanjem iz registra privrednih subjekata u slučaju: 1) likvidacije društva, a) usled isteka vremena na koje je osnovano, b) odluke ortaka, c) sudske odluke, d) otvaranja stečaja nad ortakom koji je pravno lice, e) ako je u društvu ostao samo jedan ortak, 2) zaključenja stečaja društva, 3) statusne promene.

SUDSKA ODLUKA O LIKVIDACIJI DRUŠTVA I ZAŠTITA POVERILACA ORTAKA

Likvidacija ortačkog društva može nastati po tužbi nekog od ortaka, kada nadležni sud donosi odluku o pokretanju postupka likvidacije. Za takvu odluku potrebno je da postoji opravdan razlog. Na primer:

1) ako sud nađe da je ortak sa namerom ili grubom nepažnjom povredio svoju obavezu prema ortačkom društvu, ili drugim ortacima, što je imalo uticaja na poslovanje društva,

2) ako nije moguće da društvo drugačije nastavi poslovanje, a da to poslovanje bude u skladu sa Zakonom o privrednim društvima.

Tužba ortaka pojedinca protiv ortačkog društva za pokretanje postupka likvidacije podnosi se protiv ortačkog društva i svih ostalih ortaka.

Posebne odredbe Zakona uređuju pitanje zaštite poverilaca ortaka. Tako poverilac koji ima dospelo potraživanje prema ortaku po osnovu pravosnažne i izvršne presude, ima pravo da u pisanoj formi zahteva od društva ono što bi ortak primio u slučaju likvidacije društva, ali samo do visine svog potraživanja. Danom isplate poverioca od strane društva na napred opisani način, ortak gubi svojstvo ortaka a njegov udeo raspodeljuje se ostalim ortacima na jednake delove. Ortak koji je izgubio to svojstvo na napred opisani način, zadržava pravo na isplatu u novcu, onoga što bi primio u slučaju likvidacije društva umanjeno za iznos isplaćen njegovom poveriocu. Zaštita poverilaca ortaka se obezbeđuje pravom poverioca jednog ortaka, da zahteva pokretanje postupka prinudne likvidacije ortačkog društva, u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima koje se odnose na prinudnu likvidaciju.

Nabavite:

MI IMAMO REŠENJE ZA VAS !

U INTERMEXOVOM pravnom i poslovnom informacionom sistemu „PROPISI ONLINE“ – nalaze se izmodelirana usklađena potrebna akta, editabilna i pristupačna, jednostavna za korišćenje, izmenu i prilagođavanje konkretnim potrebama, sa uputstvima i objašnjenjima.

Objavljeno: 21.12.2011.