NOVI ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU - I DUŠANOV ZAKONIK

Postupak izvršenja regulisan je Zakonom o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011, u daljem tekstu: Zakon) koji je počeo da se primenjuje sredinom septembra 2011. godine. NOVINA - u odnosu na sve prethodne izvršne zakone (u poslednjih sto godina) -  je u UVOĐENJU (pored sudskog izvršitelja) i “IZVRŠITELJA” (kao samostalnog, inokosnog, nezavisnog organa).

IZVRŠNI POSTUPAK - je postupak prinudnog ostvarivanja potraživanja (u smislu Zakona, član 1.), na osnovu domaće ili strane izvršne ili verodostojne isprave.

Pokretanje postupka (ko pokreće postupak)
Postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću se - na predlog izvršnog poverioca ili po službenoj dužnosti kada je to Zakonom određeno (član 2. stav 1. Zakona).

Sprovođenje (ko određuje, nalaže - ko izvršava, sprovodi)
Izvršenje i obezbeđenje - određuje sud (osim u nekim, zakonom određenim slučajevima), a sprovodi ga sud ili izvršitelj (član 2. stav 2. Zakona).

IZVRŠITELJ - je fizičko lice koje imenuje ministar nadležan za pravosuđe, da u statusu službenog lica sprovodi izvršenje - u granicama rešenja o izvršenju i da vrši druga ovlašćenja koja su mu ovim zakonom poverena.

Izvršitelj vrši javna ovlašćenja (koja su mu poverena Zakonom), a obavlja delatnost kao - preduzetnik ili kao član ortačkog društva (čiji članovi mogu biti isključivo izvršitelji).

MOGUĆE NEDOUMICE

Poverilac tuži dužnika jer mu nije vratio dug. Sud presudi da je u pravu i naloži da mu vrati dug. Dužnik i dalje ne vraća. Sud nalaže izvršenje. Izvršitelj srovodi izvršenje.

Izvršitelj, dakle sprovodi sudsku odluku (može se reći - pravdu, jer suštinski gledano - pravedno je vratiti dug).  Pa, u čemu je problem?

Suštinski - pitanje je kompetencija privatnog i javnog sektora. Odnosno, da li samo “država” ima pravo da izvršava (oduzima predmete iz nečijeg stana, na primer) ili to pravo treba dati i “privatnom sektoru”.

Zakon je to pravo dao “privatnom sektoru”, a kako mi - od Kraljevine Jugoslavije do ovog Zakona - imamo samo SUDSKE IZVRŠITELJE, razumljivo je podozrenje, nesigurnost i briga prosečnog građanina (uz pretpostavljanje svih mogućih zloupotreba i negativnosti) - kako će to u praksi da izgleda. Ovome posebno doprinosi - činjenica NOVINE, odnosno, radi se o nečemu “što nikada nije bilo kod nas”, pa je logično pretpostaviti nedostatak znanja i prakse na obe strane.

Nesporeći sve poteškoće do kojih će doći kada počne primena ovih odredaba Zakona (druga polovina maja 2012. godine), predlažem da se vratimo malo dalje u prošlost, da bi se upoznali ili podsetili (ako smo zaboravili) da su neki instituti (u svojoj suštini) jako stari (stariji i od nas, naravno, stariji i od naših deda, pradeda i čukun-čukun deda ...), odnosno da SU POSTOJALI I U NEKA DAVNA VREMENA (a postojali su, što je logično, jer su bili potrebni).

Konkretno, od samog nastanka uređenog ljudskog društva (a i pre) - ljudi su se sporili, a u organizovanim društvima ove sporove su rešavali sudovi, odnosno - sudije. Od najranijih dana države su pokušavale da urede sudsku procedure (tako su donošeni propisi, kojima su uređena pravila ponašanja učesnika u sporu, kao i pravila rada samog suda).

U svim sudskim postupcima, dominantnu ulogu ima (naravno) sudija, ali on ne može obavljati sve poslove sam (niti je to ikada i mogao). Od samog početka, uz sudiju se pominju i različiti - POMOĆNI ORGANI SUDA (sudski pisari, izvršitelji, dželati, lica koja se staraju o bezbednosti …). 

Srpska srednjovekovna  država -  DUŠANOV ZAKONIK (1349. i 1354. g)

Dušanov zakonik - kao legislativni akt nastao u vreme razvijene feudalne države, kojoj nisu više bili dovoljni samo pravni običaji i pojedinačni pisani akti domaćeg i vizantijskog porekla - već je bio nužan „širi“ kodifikatorski akt, kojim su regulisana  brojna značajna pitanja (osnovne staleške odnose, feudalno ustrojstvo, crkvu, vladara, prava i obaveze vlastele, njihove međusobne odnose i odnose u odnosu na ostalo stanovništvo) - što Dušanov zakonik jeste (šire gledano, uslovno nazivan i „ustavom“ Dušanove države).

Nas ovde iz Dušanovog zakonika zanimaju odredbe koje se (na neki način) odnose na „izvršenje“. Konkretno, u Zakoniku se pominju - PRISTAVI, SOKALNICI i GLOBARI.

• SOKALNICI  - obezbeđenje konjičke pratnje i ponekad izvršenje sudske odluke.
  Član 107. -  Dušanovog zakonika
  “Ko se nađe da je odbio sudijina sokalnika, ili pristava, da se opleni i da mu se uzme sve što ima. “

• GLOBARI  - pomoćni sudski činovnici zaduženi za skupljanje globe
  Član 188. -  Dušanovog zakonika
  “Globari, koji stoje pred sudijama, što osude sudije, i upisavši, dadu globarima, te globe da uzimaju globari a što ne osude sudije, i ne dadu, upisavši globarima,  da nisu vlasni globari ništa dodijavati nekome. “

• PRISTAV  - je najčešće pominjani „pomoćni organ“ sudijin (u funkciji i pozivara i izvršitelja).
  • Morao je imati određene kvalitete.
    Član 163. -  Dušanovog zakonika
    “Sudije da šalju pristave - prave i verodostojne. “
     
  • Morao je nositi sudsku pisanu presudu.
     
  • Morao je izvršiti - strogo se pridržavajući naloženog (sa propisanim strogim kaznama za nepoštovanje ili „prepravljanje“)
    Član 162. -  Dušanovog zakonika
    “Pristavi bez pisma sudijina nikamo da ne idu, ili bez pisma carstva mi, osim kuda ih šalju sudije, da im pišu pismo, i da ne preduzima pristav drugoga, osim što piše pismo,a sudije da drže također pismo kakvo su dali pristavima, koje su poslali da ispravljaju po zemlji, da ako bude od pristava izmena, ako budu drugo učinili nego što piše pismo, ili ako budu prepisali pisma na drugi način, da idu pred sudije da se opravdaju, i ako se nađe da su svršili kako stoji u sudijinu pismo, koje sudije drže, da su pravi, akoli se nađe da su prepravili sud, da im se ruke otseku i jezik odreže. “
     
  • Predviđeni su i dodatni mehanizmi izvršenja (i odgovornosti za neizvršenje)
    Član 178. -  Dušanovog zakonika
    “Sudije, kuda šalju pristave i pisma svoja,  ako se ko ogluši i odbije pristava,  da pišu sudije pismo kefalijama i vlasteli, u čijoj budu oblasti oni nepokornici,  da svrše za to vlasti što pišu sudije,  ako ne svrše vlasti - da se kazne kao nepokornici.“
     
  • S druge strane, imao je i zaštitu i obavezu svih da ga uvažavaju, odnosno niko nije smeo da odbije izvršenje.
    Član 107. -  Dušanovog zakonika
    “Ko se nađe da je odbio sudijina sokalnika, ili pristava, da se opleni i da mu se uzme sve što ima.“

Dakle, tako je to bilo propisano u četrnaestom veku, pod vlašću cara Dušana (a dodajmo, vredno je - jer je uopšte i bilo propisano, jer je pre toga to bila - privatna stvar).

I šta reći na kraju.

Nije tačno da - nikad nije bilo - jer je nekad bilo.

„Državno“ („javno“) - nije uvek bolje i sigurnije (brže, jeftinije...) od „privatnog“.

IZVRŠITELJI - jesu fizička lica („privatna“) i NISU sudski organi, ali ih NE TREBA BRKATI sa neograničenim, samovoljnim (bez kontrole i odgovornosti) izvršenjem (u smislu - „privatne stvari“ pre Dušanovog zakonika), već su lica, postavljena (na način i pod propisanim uslovima) od strane nadležnog organa KOJA VRŠE JAVNA OVLAŠĆENJA (na osnovu i u okviru Zakona).

Detaljnije - videti:

• Zakon o izvršenju i obezbeđenju
• Novo gostovanje vlasnika Intermexa u emisiji Mire Adanje Polak - o izvršenju i izvršitelju
• Novi izvršni postupak

LJ.M.V.

Objavljeno: 27.03.2012.

Da li imate komentar?

• Obavezna polja su označena zvezdicom *.

Naslov:
Vaš komentar: *

Ime:
Email:

Molimo vas da upišete sigurnosni kod sa slike:
 

Pogledajte kompletan spisak >>