PREDLOG ZAKONA O DOPUNAMA ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU

ZAKON

O DOPUNAMA ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU

Član 1.

U Zakonu o porezima na imovinu („Sl. Glasnik RS“ broj 26/01, 45/02 – US, Sl. list SRJ br. 42/02 – US, Sl. glasnik RS br. 80/02 – dr. zakon, 80/02, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 – US, 47/13, 68/14 – dr. zakon), posle člana 45. dodaju se novi čl. 45a, 45b i 45v, koji glase:

„Član 45a

Do prestanka važenja Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava („Sl. glasnik RS“ br. 116/14) i Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija („Sl. glasnik RS“ br. 116/14) osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti ne može se utvrditi u većem iznosu i na drugačiji način u odnosu na utvrđene osnovice poreza na imovinu za nepokretnosti za 2014. godinu.

Član 45b

Odluke nadležnih organa jedinica lokalnih samouprava kojima je utvrđena osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti za 2015. godinu u iznosu većem od osnovice utvrđene za 2014. godinu, kao i pojedinačni pravni akti doneti na osnovu tih odluka, poništavaju se.

Član 45v

Poreski obveznik koji je platio porez na imovinu za nepokretnost za 2015. godinu na osnovu akta iz člana 45b, ima pravo na povraćaj preplaćenog iznosa poreza ili pravo da preplaćeni iznos poreza koristi kao poreski kredit u narednoj godini.“

Član 2.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

 

 

O B R A Z L O Ž E NJ E

 

I.            USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA

 

Ustavni osnov za donošenje Zakona o dopunama Zakona o porezima na imovinu sadržan je u članu 97. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje poreski sistem, pravni položaj privrednih subjekata i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu sa Ustavom.

 

II.         RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

 

Zakonom o porezima na imovinu predviđeno je da nadležni organ jedinice lokalne samouprave utvrđuje osnovicu poreza na imovinu za nepokretnosti u skladu sa zakonom.

Imajući u vidu pravnu prirodu poreza na imovinu, a posebno uvažavajući činjenicu da je platežna moć stanovništva u dramatičnom padu, naročito nakon zakonskog smanjenja penzija, kao i plata u javnom sektoru, činjenicu da je veliki broj građana ostao bez posla usled restrukturiranja ili stečaja privrednih društava, neprimereno je u takvim okolnostima bilo kakvo povećanje poreza, pa i poreza na imovinu za nepokretnosti od strane jedinica lokalne samouprave, čemu smo svedoci.

Povećanje poreza na imovinu je suštinski samo posredan način nastavljanja smanjenja plata i penzija i dodatnog osiromašivanja građana. Nedostatak privrednog rasta i pad prihoda, ne može se kompenzovati povećanjem poreza i time dodatno urušavati privredu što dalje osiromašuje građane.

 

III.       OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

 

Članom 1. predlaže se uvođenje tri nova člana i to: člana 45a kojim se predviđa da osnovica, a time i iznos poreza na imovinu za nepokretnosti za 2015. godinu i naredne godine ne može biti veći u odnosu na iznos poreza na imovinu za nepokretnosti za 2014. godinu, sve dok važe zakoni kojima su privremeno umanjene penzije i plate u javnom sektoru.

Novi član 45b propisuje da se odluke nadležnih organa jedinica lokalnih samouprava kojima je utvrđena osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti za 2015. godinu u iznosu većem od osnovice utvrđene za 2014. godinu, kao i pojedinačni pravni akti doneti na osnovu tih odluka, poništavaju.

Članom 45v Predloga zakona predviđa se da poreski obveznik koji je platio porez na imovinu za nepokretnost za 2015. godinu u većem iznosu, ima pravo na povraćaj preplaćenog iznosa poreza ili pravo da preplaćeni iznos poreza koristi kao poreski kredit u narednoj godini.

Članom 2. Predloga zakona propisan je rok za stupanje na snagu zakona.

 

IV.        ANALIZA EFEKATA PROPISA

 

Zakon o dopunama Zakona o porezima na imovinu stvoriće uslove da se položaj socijalno senzitivnih grupa stanovništva, a koji su vlasnici nepokretnosti, olakša na taj način što će porez na imovinu za nepokretnosti plaćati u iznosima koji su važili u 2014. godini, dakle pre smanjenja penzija, odnosno smanjenja plata u javnom sektoru. Ovakvo rešenje primenjivaće se sve dok ova dva zakona ne prestanu da važe.

 

V.           FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA

 

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.

 

VI.         OPŠTI INTERES ZBOG KOJEG SE PREDLAŽE POVRATNO DEJSTVO ZAKONA

 

Povratno dejstvo Predloga zakona ogleda se u poništavanju odluka jedinica lokalnih samouprava i pojedinačnih akata donetih na osnovu tih odluka, a kojima su povećani porezi na imovinu za nepokretnosti za 2015. godinu i vraćanju iznosa poreza na iznose utvrđene za 2014. godinu.

Odredbama člana 197. stav 2. Ustava Republike Srbije predviđeno je da pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona.

Članom 58. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona. Izuzetno visokim poreskim nametima, a u situaciji kada su prethodno poreskim obveznicima zakonom umanjena primanja, dovodi se u pitanje primena citirane ustavne norme koja jemči mirno uživanje svojine. Drugim rečima, titulari prava svojine na nepokretnostima ne mogu usled mera državne vlasti - povećanja poreza, to pravo i ostvarivati u punoj meri. Opšti interes se ogleda u sledećem: predložene dopune zakona će obezbediti zadržavanje postojećeg nivoa životnog standarda građana i sprečiti njegovo dalje propadanje, a ujedno će garantovati i mirno uživanja prava svojine.

 

VII.       PREGLED ODREDABA VAŽEĆEG PROPISA KOJE se dopunjuju

 

ČLAN 45A

DO PRESTANKA VAŽENJA ZAKONA O PRIVREMENOM UREĐIVANJU OSNOVICA ZA OBRAČUN I ISPLATU PLATA, ODNOSNO ZARADA I DRUGIH STALNIH PRIMANJA KOD KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA („SL. GLASNIK RS“ BR. 116/14) I ZAKONA O PRIVREMENOM UREĐIVANJU NAČINA ISPLATE PENZIJA („SL. GLASNIK RS“ BR. 116/14) OSNOVICA POREZA NA IMOVINU ZA NEPOKRETNOSTI NE MOŽE SE UTVRDITI U VEĆEM IZNOSU I NA DRUGAČIJI NAČIN U ODNOSU NA UTVRĐENE OSNOVICE POREZA NA IMOVINU ZA NEPOKRETNOSTI ZA 2014. GODINU.

 

ČLAN 45B

ODLUKE NADLEŽNIH ORGANA JEDINICA LOKALNIH SAMOUPRAVA KOJIMA JE UTVRĐENA OSNOVICA POREZA NA IMOVINU ZA NEPOKRETNOSTI ZA 2015. GODINU U IZNOSU VEĆEM OD OSNOVICE UTVRĐENE ZA 2014. GODINU, KAO I POJEDINAČNI PRAVNI AKTI DONETI NA OSNOVU TIH ODLUKA, PONIŠTAVAJU SE.

 

ČLAN 45V

PORESKI OBVEZNIK KOJI JE PLATIO POREZ NA IMOVINU ZA NEPOKRETNOST ZA 2015. GODINU NA OSNOVU AKTA IZ ČLANA 45B, IMA PRAVO NA POVRAĆAJ PREPLAĆENOG IZNOSA POREZA ILI PRAVO DA PREPLAĆENI IZNOS POREZA KORISTI KAO PORESKI KREDIT U NAREDNOJ GODINI.

 

 

 

 

1. Organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa

 

Narodni poslanik Aleksandar Senić

 

2. Naziv propisa

 

Predlog zakona o dopunama Zakona o porezima na imovinu

(Proposal of the Law completing the Property Taxes Law).

 

3. Usklađenost propisa s odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno s odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum):

 

a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa

/

 

b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma

/

 

v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

/

 

g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

/

 

d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije

 

U Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (2014-2018), u delu koji se odnosi na Sposobnost preuzimanja obaveza iz članstva u EU u poglavlju – 3.16. Oporezivanje, se navodi da ne postoje obavezujući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno izvršiti usklađivanje kada je reč o ovom Predlogu zakona.

 

4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije

 

a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava Eevropske unije i ocene usklađenosti sa njima

/

 

b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima

/

 

v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i usklađenst sa njima

/

 

g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost

/

 

d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije

/

 

5. Ukoliko ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, potrebno je obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava.

 

Budući da nema sekundarnih izvora prava EU sa kojima se propis usklađuje, uz ovaj predlog zakona se ne dostavlja Tabela usklađenosti.

 

6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?

 

Ne.

 

7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?

 

Ne.

 

8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti

 

Ne.

 

Potpis rukovodioca organa organa državne uprave, odnosno drugog ovlašćenog predlagača propisa, datum i pečat

 

 

 

Beograd, 15. oktobar 2015. godine                                   

 

NARODNI POSLANIK

 

Aleksandar Senić

 

Pogledajte kompletan spisak >>