Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala

"Službeni glasnik RS", br. 61/2005, 104/2009

 

 

Na osnovu člana 83. tačka 3. Ustava Republike Srbije, donosim

 

 

UKAZ

 

o proglašenju Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala

 

Proglašava se zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, koji je donela Narodna skupština Republike Srbije, na sednici Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, 15. jula 2005. godine.

 

 

PR broj 29

U Beogradu, 18. jula 2005. godine

 

Predsednik Republike,

Boris Tadić, s.r.

 

 

 

ZAKON

 

O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA ZA BORBU PROTIV VISOKOTEHNOLOŠKOG KRIMINALA

 

 

I . UVODNE ODREDBE

 

 

Član 1.

 

Ovim zakonom uređuje se obrazovanje, organizacija, nadležnost i ovlašćenja posebnih organizacionih jedinica državnih organa radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela određena ovim zakonom.

 

 

Član 2.

 

Visokotehnički kriminal u smislu ovog zakona predstavlja vršenje krivičnih dela kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvršenja krivičnih dela javljaju računari, računarski sistemi, računarske mreže, računarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku.

 

Pod proizvodima u elektronskom obliku posebno se podrazumevaju računarski programi i autorska dela koja se mogu upotrebiti u elektronskom obliku.

 

Izrazi: računar, računarski podatak, računarski program, računarski virus, računarski sistem i računarska mreža koriste se u ovom zakonu i imaju značenje u smislu odredaba Krivičnog zakonika.

 

 

 

Član 3.

 

Ovaj zakon primenjuje se radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za:

 

1) krivična dela protiv bezbednosti računarskih podataka određena Krivičnim zakonikom;

 

2) krivična dela protiv intelektualne svojine, imovine, privrede i pravnog saobraćaja, kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvršenja krivičnih dela javljaju računari, računarski sistemi, računarske mreže i računarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku, ako broj primeraka autorskih dela prelazi 2000 ili nastala materijalna šteta prelazi iznos od 1.000.000 dinara;

 

3) krivična dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina, polne slobode, javnog reda i mira i ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, koja se zbog načina izvršenja ili upotrebljenih sredstava mogu smatrati krivičnim delima visokotehnološkog kriminala, u skladu sa članom 2. stav 1. ovog zakona.

 

 

 

II. ORGANIZACIJA I NADLEŽNOST DRŽAVNIH ORGANA

 

 

1. Posebno tužilaštvo

 

 

Član 4.

 

Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 3. ovog zakona nadležno je Više javno tužilaštvo u Beogradu za teritoriju Republike Srbije.

 

U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu obrazuje se posebno odeljenje za borbu protiv visokotehničkog kriminala (u daljem tekstu: Posebno tužilaštvo).

 

Ako ovim zakonom nije drugačije određeno, na Posebno tužilaštvo primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje javno tužilaštvo.

 

 

Član 5.

 

Radom Posebnog tužilaštva rukovodi posebni tužilac za visokotehnološki kriminal (u daljem tekstu: Posebni tužilac).

 

Posebnog tužioca postavlja Republički javni tužilac iz reda zamenika javnih tužilaca koji ispunjavaju uslove za izbor za zamenika višeg javnog tužioca, uz pismenu saglasnost lica koje se postavlja. Prednost imaju zamenici javnih tužilaca koji poseduju posebna znanja iz oblasti informatičkih tehnologija.

 

Posebni tužilac postavlja se na četiri godine i može biti ponovo postavljen.

 

Republički javni tužilac pre postavljenja Posebnog tužioca donosi rešenje o upućivanju tog lica u Posebno tužilaštvo.

 

Posebnog tužioca Republički javni tužilac može razrešiti i pre isteka vremena na koje je postavljen.

 

Po prestanku funkcije Posebni tužilac vraća se na funkciju koju je vršio pre postavljenja.

 

 

Član 6.

 

Posebni tužilac ima prava i dužnosti kao javni tužilac.

 

Kad dođe do saznanja da se u jednom krivičnom predmetu radi o slučajevima predviđenim u članu 3. ovog zakona, Posebni tužilac se u pismenoj formi obraća Republičkom javnom tužiocu, zahtevajući od njega da mu poveri ili prenese nadležnost.

 

 

Član 7.

 

BRISAN - sa 104/2009

 

 

Član 8.

 

Republički javni tužilac može, na predlog Posebnog tužioca, da uputi u Posebno tužilaštvo zamenika javnog tužioca, uz pismenu saglasnost upućenog lica.

 

Upućivanje iz stava 1. ovog člana traje najduže dve godine, a može biti produženo odlukom Republičkog javnog tužioca, na predlog Posebnog tužioca, uz pismenu saglasnost upućenog lica.

 

 

2. Služba za borbu protiv visokotehničkog kriminala

 

 

Član 9.

 

Radi obavljanja poslova organa unutrašnjih poslova u vezi sa krivičnim delima iz člana 3. ovog zakona, obrazuje se u okviru ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala (u daljem tekstu: Služba).

 

Služba postupa po zahtevima Posebnog tužioca, u skladu sa zakonom.

 

Ministar nadležan za unutrašnje poslove, po pribavljenom mišljenju Posebnog tužioca, postavlja i razrešava starešinu Službe i bliže uređuje njen rad, u skladu sa zakonom.

 

 

3. Nadležnost i organizacija sudova

 

 

Član 10.

 

 

...PREUZMITE KOMPLETAN TEKST ZAKONA...

 

Pogledajte kompletan spisak >>